Investments
in Uzbekistan
Being one of the
largest foreign investors in Uzbekistan's economy, the European Bank
for Reconstruction and Development furthers the implementation of market
reform and the development of private sector in the Republic.
The bank maintains
an abiding dialogue with the Uzbek Government, making for institutional
development and market-oriented restructuring.
The ongoing economic reformation aims to foster the amelioration of
the Republic's investment climate and to lure, through such an improvement,
additional direct overseas investments to the national economy.
Taking into account
the pivotal role that small and medium-sized enterprises play in the
Uzbek economy, the EBRD, in conjunction with 4 domestic banks, arranged
two credit lines for this sector valued at a total of US $180 million.
The credit lines
extended to the National Bank of Uzbekistan, Asakabank, Uzpromstroybank
and Pakhtabank helped ensure the medium-term funding required to finance
the formation of several small and medium-sized enterprises in Uzbekistan.
Thanks to this financing,
about 70 firms were set up or re-organized in spheres such as textile,
light industry, marble and granite processing, production of foodstuffs
and soft drinks etc. What is even more significant, these credit lines
made it possible to create new jobs in rural areas as well as to promote
the development of inter-regional trade.
Let it be mentioned
in this connection that credit lines provided by the European Bank for
Reconstruction and Development are generally designed to accelerate
industrial development in its countries of operation. In particular,
the EBRD encourages the participating banks to enlist the cooperation
of experienced advisers on credits, who are in a position to assist
in evolving credit assessment expertise there.
After the successful
implementation of two credit lines specifically geared to the small
and medium-sized business sector in Uzbekistan, the European Bank for
Reconstruction and Development is currently considering the question
of allotting one more credit line to the participating banks to address
the same purpose.
As well as that, the bank invests in the modernization of heat supply
systems in the Uzbek town of Andijan. It is owing to this project, the
stable provision of some 300,000 inhabitants with heat and hot water
will be guaranteed. The EBRD is also going to give a Euro 17 million
loan to finance works on reconstruction of heating systems in this town.
The point is, a
chronic lack of wherewithal has resulted in a low efficiency of the
heating system in Andijan. The reconstruction project under discussion
was developed by the bank in response to the Uzbek Government's request
for financial assistance. The project stipulates the involvement, through
an external operator, of the Republic's private sector, whose services
will be enlisted in the design, construction and maintenance of the
heating system under reconstruction. The latter will make it possible
to ensure the provision of heat and hot water at a lower level of energy
and fuel consumption. Such an efficiency is expected to be reached by
the introduction of heat and water measuring equipment. As for the existing
tariff system, it will be revised with a view to covering the expenses
incurred by local municipal services. At the same time, to avoid shifting
off the overall burden of expenses on consumers, a new system of subsidies
will be introduced to buttress the most vulnerable strata of the population.
The investment made
by the European Bank for Reconstruction and Development in the Zarafshan-Newmont
gold field in 1993 was a great help for the Uzbek economy. As a result
of its US $105 million loan, which was the first direct investment the
EBRD made in the mining industry in the CIS, the required hard currency
funds were channeled to Uzbekistan, thus creating a solid foundation
for the realization of economic reform in the Republic.
The loan was used
to finance the construction of modern leaching facilities near the Muruntau
deposit, the world's largest gold open-cast mine, needed to extract
gold from low-grade ore stocks. Within the subsequent 15 years, the
enterprise plans to produce 5 million Oz of high quality gold.
In 1995 and 2000,
the Zarafshan-Newmont JV was given two more loans, totaling US $30 million.
This time, the money funds received from the EBRD enabled the enterprise
to construct additional leaching facilities at the deposit.
The Uzbek capital
has become cleaner thanks to EBRD investment in a US $19.2 million solid
waste utilization project. Financed by the European Bank for Reconstruction
and Development, it was its first investment in the Republic's municipal
infrastructure.
The loan covered
the renewal of a fleet of garbage trucks, the construction of 4 staging
stations, the purchase of waste burning equipment, including bio-medical
sanitation equipment, and the ecological rehabilitation of one scrap
heap and the closure of another one.
For
the first time in Uzbekistan and Central Asia
Preparations are
in progress in Uzbekistan for a regular annual forum of the European
Bank for Reconstruction and Development (EBRD) to be held in our Republic
for the first time. The XII Annual Sitting of the EBRD Board of Managers
will take place on May 4-5. It won't be an exaggeration to say that
the attention of the world's business elite will be riveted on Uzbekistan
during its conduct.
A recent meeting
of representatives of the media, both domestic and foreign, convened
at the National Press Center was entirely devoted to the forthcoming
event. Rustam Azimov, Deputy Prime Minister of the Republic of Uzbekistan,
took the chair.
Speaking at the
meeting, Rustam Azimov highlighted the established linkages between
Uzbekistan and the European Bank for Reconstruction and Development,
dwelling at length on concrete projects, whose implementation in the
Republic is financed by the bank. Today, Uzbekistan is the EBRD's largest
partner in distributing its credit portfolio in the Central Asian region.
It should be mentioned here that Central Asia is given priority in the
bank's strategy. In Uzbekistan, as in other countries of the world,
the bank concentrates on the development and expansion of the private
sector, allocation of credits towards projects involving small and medium-sized
enterprises as well as on the development of market infrastructure facilities.
Projects are funded
by the EBRD either by providing loans or making direct inward investments.
At the same time, 60 per cent of the bank's money resources is directed
to the private sector and small and medium-sized business, with the
remainder going to the state-run enterprises.
Among the EBRD's founders are 60 countries as well as the European Union
and the European Investment Bank. Of the countries, which hold the EBRD
shares, 27 are the so-called countries of operation, i.e. countries
to which the bank gives credits or invests. The remaining 33 countries
need neither credits nor investments. Of these, 28 are developed economies,
the others appearing only in the role of founders. The bank's major
shareholders (approximately one-fourth of all shares) include the UK,
France, Italy and Germany.
The supreme body
in the bank's structure, with responsibility for taking global and cardinal
decisions, is the Board of Governors headed by EBRD President Jean Lemjere.
The Board of Governors has resigned its commission to the Board of Directors,
a 23-strong body. Its regular sittings are attended by the President
or Vice-President and 23 directors of the bank. The largest founders
of the European Bank for Reconstruction and Development are the UK,
France, Germany, Italy, the US, Japan, the European Union and the European
Investment Bank. All of them enjoy "detached" position at
these sittings. Uzbekistan, Switzerland, Liechtenstein, Kyrghyzstan
and Turkey are represented there by Loran Gee.
Thorough preparations
are now under way in Tashkent and the bank's London-based headquarters
for the forthcoming XII EBRD Annual Meeting. There is already a tradition
to alternate a meeting in London with a meeting in any other EBRD country
of operation the following year. As far as the issues surrounding the
organization of the bank's annual meeting in Tashkent are concerned,
starting the previous year, as many as 17 EBRD missions have been sent
to Uzbekistan to assist in arranging the event. More than 30 employees
of the European Bank for Reconstruction and Development have been working
in the Republic in the fields of fire protection, medical services,
telecommunications, culture, transport and equipment, organizing trips
to different towns and regions across Uzbekistan and undertaking a great
deal af preparatory work.
Some 50 EBRD employees
are expected to visit Uzbekistan within a month prior to the opening
of the bank's forum. Their aim is to assist their Uzbek colleagues in
making final arrangements for the XII EBRD Annual Meeting. For the time
being, the Republic's capital is preparing to receive guests from all
over the world. Work is in full swing on reconstructing hotels, cleaning
streets, planting greenery etc.
A business forum
and a series of seminars will be held within the framework of this event.
27 countries, in which the bank is transacting its financial operations,
will organize presentations of their investment and economic potentialities.
They will be accompanied by seminars dedicated to the most topical problems
that confront these countries today. "Water as the source of life
and economy's existence", "Reliable business - practical result
that helps people to prosper", "Trading environment",
"Establishment of trade", "Regional cooperation"
- are some of them.
The above-mentioned
press conference appeared to be a kind of presentation of the newly-created
Press Center, whose mission is to help foreign and domestic correspondents
highlight the forthcoming EBRD forum. The Press Center will provide
them with all the information they may need, as well as organize their
meetings with representatives of governmental, state, bank and business
structures. Government officials from more than 60 countries, representatives
of many authoritative international organizations, big-name multinationals,
as well as outstanding politicians, businessmen and public figures will
take part in sittings and seminars to be convened within the framework
of the XII Annual Meeting of the European Bank for Reconstruction and
Development.
Maya
Niyazova.
"Appetizing"
exhibition
The 3rd Uzbek International
Exhibition "Foodstuffs, Beverages, Packaging and Production Technologies
- Interfood Uzbekistan-2003" has been held at the Intercontinental-Tashkent
Hotel in the Republic's capital city at the beginning of April. The
event was organized by the UK's ITE Group PLC, a highly reputable international
company specializing in staging exhibitions all over the world, and
its Uzbek partner - Itesa-Osiyo. This tandem is well known in the Republic
for the successful organization and conduct of several annual exhibitions.
By the way, Interfood is a series of industrial expositions the ITE
Group PLC conducts not only in Tashkent, but also in Moscow, St.Petersburg,
Kiev, Baku and Almaty.
Interfood Uzbekistan-2003 received an official backing from the Republic's
state authorities, particularly the Republican Trade and Exhibition
Center, Uzexpocenter, operating under the Agency for Foreign Economic
Relations of the Republic of Uzbekistan, the Ministry of Agriculture
and Water Supply of the Republic of Uzbekistan, the Uzplodoovoschvinprom-Holding
and the Uzmevasabzavot Association.
The exhibits displayed
comprised all kinds of foodstuffs, spirituous drinks and alcohol-free
beverages, food ingredients, packing and packaging technologies, equipment
used in the food industry, refrigerators and trading equipment as well
as agricultural produce.
Among the exhibition
participators were more than 30 companies from 12 countries. These included
Almaty Yeast Works OAO (Kazakhstan), Alkoa CSI Vostok (Russia), Norbert
Schaller Lebensmitteltechnik (Austria), Oleina S.A. (Russia), SigKorpoplast
GmbH (Germany), Tashkent Tea Factory (Uzbekistan), ANA Group (Turkey),
Fenco S.P.A. (Italy), Danfoss ZAO (Uzbekistan-based representative office),
Imkon Plus (Uzbekistan), Miassky Engineering Plant (Russia), Tsymbalov
(Uzbekistan) and many others. Over 5,000 people from the Republic's
regions and contiguous countries visited the Interfood Uzbekistan-2003
Exhibition.
The Best Ketchup
- Interfood Uzbekistan-2003 contest held within the framework of the
exhibition attracted a lot of true connoisseurs of this product made
by the leading producers.
Without doubt, Interfood
Uzbekistan-2003, which has already become a good tradition in our Republic,
contributes substantially to the formation of a domestic market for
foodstuffs and food ingredients and its satiation with high quality
comestibles and raw materials as well as equipment necessary for their
production. Such events also help enhance the prestige of indigenously-made
produce in the external markets, foster the development of international
cooperation in the food and processing sector.
Zhanna
Karimova.
Successful
marketing strategy
In today's highly
challenging market environment, to sell any product, however qualitative,
without a well-promoted trademark (or brand) is rather difficult. A
great deal of effort is required to withstand tough competition from
manufacturers of similar goods. These important aspects of trade relationships
were subject to thorough discussion at a one-day seminar, entitled "Brands
and trademarks in civil circulation in the Republic of Uzbekistan"
held last week at the Regional Bank Trading Center. Organized by the
Fursat Maskani Business Incubator and MOST OOO, the seminar was specifically
designed to raise the level of entrepreneurs' professional skills.
The seminar participants
examined the effective legislative documents on individualization of
goods and services in the Republic of Uzbekistan, including the Law,
"On trademarks, service marks and names of commodity origin places",
paying particular attention to the terms of brand and branding.
The seminar's second
part was devoted to discussion of the means of commodity and service
individualization. In particular, instances of illegal application of
trademarks, as well as methods helpful in identification of such violations
were considered. Reports on the protection of rights to trademarks and
issues associated with the failure to use up registered trademarks were
delivered by Vadim Chepko, an independent intellectual property expert,
with a wealth of international experience of tackling relevant problems.
The international
agreements and covenants, to which the Republic of Uzbekistan is a signatory,
serve as a legal framework for applying the established means of commodity
and service identification domestically. These documents encompass the
Paris Convention on Industrial Property Protection, the Madrid Agreement
on International Registration of Trademarks, the Civil Code of the Republic
of Uzbekistan and the Law of the Republic of Uzbekistan, "On trademarks,
service marks and names of commodity origin places".
At present, court
statistics suggest that there is a tendency in Uzbekistan toward the
illegal use of protected registered trademarks. In this connection,
the seminar dealt with the most typical cases of mass-produced goods
and services labelled with trademarks legally owned by other manufacturers
and operators.
The possibilities
for judicial protection of the right to trademarks are primarily based
on methodical materials used in examination procedures and court practices
in the CIS member states. Samples of such methodical materials were
disseminated among the seminar participants.
Some 50 representatives of joint ventures, large-scale production enterprises
and firms took part in the seminar.
Maya
Niyazova.
Indian
Trade Exhibition
At the end of March
Tashkent's Intercontinental Hotel has hosted an Indian trade exhibition
organized by the India-CIS Chamber of Commerce and Industry, the Indian
Embassy in Uzbekistan, the Agency for Foreign Economic Relations of
the Republic of Uzbekistan and the Chamber of Commodity Manufacturers
and Entrepreneurs of Uzbekistan.
A press conference
held before the opening ceremony was attended by a number of high-ranking
officials, including Ambassador Extraordinary and Plenipotentiary of
India to the Republic of Uzbekistan, Sharat Sabharval, Executive President
of the India-CIS Chamber of Commerce and Industry, R. Madhu, Director
General of the India-CIS Chamber of Commerce and Industry, B. Mallik,
first Deputy Chairman of the Agency for Foreign Economic Relations of
Uzbekistan, N. Nadjimov, Deputy Chairman of the Chamber of Commodity
Manufacturers and Entrepreneurs of Uzbekistan, E. Urinov, as well as
representatives of the two countries' business communities and the media.
As all the participators
unanimously stressed, the relationship between India and Uzbekistan
is based on a solid foundation of Indian-Uzbek historical and cultural
heritage and broad inter-nation ties. Our countries share similar views
on many political issues, including the maintenance of security and
stability in the region. As for economic cooperation and bilateral trade
between India and Uzbekistan, the possibilities of developing them are
plentiful.
The Indian Trade
Exhibition in Tashkent demonstrates a growing mutual interest of both
countries in economic collaboration. The exhibition stands featured
a wide range of accomplishments achieved by India in the fields of information
technology, pharmaceutics, telecommunications, textile and many others.
15 Indian companies
took part in the exhibition. All of them are sure that the event will
enable them to establish long-term linkages with Uzbek businessmen.
In addition, through this exhibition, the Indian entrepreneurs hope
to identify the most efficient ways of injecting their investments in
the Uzbek economy.
The exhibition's
organizers have expressed confidence that the forthcoming 5th meeting
of the Joint Indian-Uzbek Intergovernmental Commission for Trade, Economy,
Scientific and Technical Cooperation will give a certain impetus to
Uzbek-Indian economic and commercial relations.
Dilorom
Zakirova.
Malaysia
is interested in cooperation with Uzbekistan
This is the opinion
expressed by Ambassador Extraordinary and Plenipotentiary of Malaysia
to the Republic of Uzbekistan, Yahaa bin Abdul Jabar, who has emphasized
the importance of Malaysia's strategic partnership with our country
as a key state in Central Asia. In his interview, the Malaysian diplomat
has also touched upon democratic reforms currently under way in Uzbekistan,
his perception of the world and personal priorities in everyday life.
Bilateral relations
between Malaysia and the Republic of Uzbekistan have started developing
since the establishment of diplomatic relations in 1992. Alongside collaboration
in the political sphere, we have been busy developing economic, cultural
and social cooperation with Uzbekistan. After the leaders of the two
countries exchanged official visits in 1992 and 1993, a number of joint
ventures have been set up in sectors such as oil and gas production,
finance, tourism, telecommunications, silk production etc.
Additionally, our
countries combine efforts in training office employees, lecturers and
students. Many Uzbek professors, scientists, musicians and sports instructors
are now working in Malaysia. Several students from our country are expected
to start their studies at the Tashkent Medical Institute. We encourage
our young people to take engineering degrees in the higher educational
establishments of Uzbekistan, because the cost of education here is
much lower than in Europe and the US. The relative low education fees,
however, do not compromise the quality of education in Uzbekistan.
Our countries are
members of the United Nations Organization and its corresponding agencies.
Besides, the Republic of Uzbekistan and Malaysia enjoy membership of
the Islamic Conference Organization and the Asian Development Bank.
We have similar views of many niggling international issues, including
those surrounding the combat of terrorism and trafficking in drugs.
Malaysia is seeking
to facilitate the expansion of bilateral relations with Uzbekistan.
Indeed, there are a lot of sectors where we can cooperate on terms of
mutual advantage, such as tourism, investment, commerce, research, culture,
to name just a few.
An enormous potential
does exist in exports by Uzbekistan of its delicious fruit and vegetables
to Malaysia. The Uzbek exporters should enter our home market, since
Malaysia is a regular importer of this tasteful produce from other countries.
By conducting a broad advertising campaign in Malaysia, Uzbekistan will
be able to lure foreign tourists, thus contributing to the development
of tourism. What's more, Uzbekistan can substantially increase the inflow
of overseas tourists, including those from Malaysia, by improving its
visa regime.
A word or two should
be said about skillful Uzbek ceramists, whose unsurpassed craftsmanship
is generally recognized. Some of them have already been working in Malaysia
decorating museums, mosques and private apartments. The possibility
of hiring workers from Uzbekistan to be employed at ports, hotels, construction
sites, restaurants etc. is now under consideration. In the next few
years, their number is expected to increase, and it is hoped that an
appropriate intergovernmental agreement on hiring of manpower from Uzbekistan
will be signed between the two countries.
At
the crossroads of civilizations
Uzbekistan has deep
historical roots, dating back to the times of Alexander the Great. This
region's history is replete with a raft of momentous events, such as
the rise and fall of powerful ancient states. Situated at the crossroads
between the West and the East and imbibing much from their cultures,
an unique civilization emerged and flourished in the territory of present-day
Uzbekistan.
It was under the
rule of the Temurides that the state of Uzbekistan appeared on the world
map. The rule of Amir Temur, a prominent military commander and an outstanding
statesman, was marked by a significant extension of the empire's borders
right to Russia, Turkey, Persia, Afghanistan and China. There is no
doubt that the people with such a rich culture, ancient history and
civilization will always be independent and self-confident. I sincerely
believe that Uzbekistan has a bright future thanks to its unique culture,
fabulous mineral resources and, above all, its richly endowed populace.
The Government of
Uzbekistan has developed a national program stipulating a broader use
of information technology at schools, colleges and higher educational
establishments. I completely second this step, because information technologies
play an increasingly important role in our life, revolutionizing economies
and helping them grow much faster. For Uzbekistan, one of the economic
gains of a wider introduction of IT is an accelerated integration of
its economy with the world's economic community.
The Uzbek culture
is one of the most ancient in the world. The people inhabiting Uzbekistan
gave the world eminent scientists, philosophers and famous poets and
writers. Outstanding Uzbek scholars have gone down in history for their
significant contribution to the development of mathematics, medicine,
philosophy and other sciences. Magnificent examples of spiritual culture
have been preserved to this day and include priceless manuscripts and
documents. This should be taken into account when developing educational
programs for the Republic's schools, colleges and universities. Such
an invaluable heritage may well serve as an ever-lasting source from
which to draw stimuli for young people to study and conduct research.
Knowledge
in power
As I have noticed,
the Government of Uzbekistan gives priority to science and technology.
In addition, things such as an open market economy and democracy are
prioritized. This trinity is believed to help the Republic to promptly
modernize its economy, which is essential for turning Uzbekistan into
a prosperous country. Malaysia's experience and expertise in the field
of education prove that investments in education are long-term and highly
profitable. Starting 1957, when Malaysia embarked on the path of independent
development, education-related expenses top the list of budget expenditure
items.
Uzbekistan has to
continue paying foremost attention to education. In this connection,
the opening in Tashkent of the Islamic University is viewed as an important
step in the right direction, as almost 90 per cent of the Republic's
population are Moslems.
The September 11,
2001 tragedy in the United States entailed the death of over 3,000 people.
This horrible act of terrorism was, in itself, a cowardly attack on
innocent people. Such actions should be denounced worldwide, with perpetrators
paying the severe penalty.
I was in New York
on that ill-fated day and witnessed the terrorist attack on the World
Trading Center's twin towers. They became a common grave for citizens
from more than 30 countries. Our 5 compatriots are also there.
Extremism is a highly
dangerous phenomenon. When anyone resorts to extremist actions, the
result is always disastrous. Those attacking the WTC were Arab Moslems.
This couldn't help provoking a negative attitude towards all people
who profess Islam. That's why Moslems from all over the globe should
demonstrate that Islam is a moderate religion and contribute to the
international combat of terrorism.
Democracy
and we
Democracy has been
accepted worldwide as the most progressive form of government. At the
same time, it is hardly the peak of perfection, as indicated by the
historical experience of different civilizations. Although democracy
may take various forms, its underlying principles are one and the same:
freedom and the right of choice.
Each country may
build its own type of democratic society, which most corresponds to
its traditions, culture, mentality, the level of development and basic
requirements of its people. The American liberal democracy, for instance,
cannot be accepted by all other nations for a number of reasons. However,
such its basic pillars as just and free elections, freedom of the press,
speech and religion may well be used by countries taking the road of
democratic development.
What is most essential
for developing countries is their concentration on economic growth.
I'm of the opinion that it is much more easy to build democracy on a
solid economic foundation.
My
priorities
Ancient civilizations,
including those of Egypt, Greece, China and Babylon interest me most
of all. It doesn't mean to say that I am indifferent to what is going
on in the world. I am keeping up with the current situation, as it is
my sphere as a diplomat. I am fond of reading biographies of outstanding
politicians and successful businessmen, especially the works by James
Michener. His stories and novels are all based on historical events
of singular importance. I like playing golf, but this game requires
much training and patience.
As for traveling,
I've already visited almost all corners of Uzbekistan, from the fertile
Ferghana Valley to the drought-afflicted Aral Sea Basin. Each district
is unique and has mush to offer anyone's inquisitive mind and imagination.
But my favorite place in Uzbekistan is Samarkand. I think it is the
most interesting attraction from the historical point of view. Its eventful
history is closely bound up with the names of outstanding scholars,
writers and conquerors of the ancient East. Each time I visit this unique
town, I see the Great Silk Road and Amir Temur, whose rule occupies
a special place in the history of Samarkand.
Tourism
unites all people
In many countries
throughout the world the tourist industry is one of the most significant
hard-currency earners. The creation of new jobs owes much to a rapid
development of tourism in one or another country. As for foreign tourists,
they become acquainted with your country, its traditions and culture.
Last year Malaysia
has been visited by some 13 million tourists, who arrived mostly from
Singapore, China, India and Near East. In 2002, our tourist industry
has earned as much as US $1.5 billion. As tourism is increasingly becoming
one of the leading economic sectors in our country, we try to implement
measures designed to improve tourist facilities and attractions. These
include all kinds of advertising campaigns, tourist fairs, cultural
programs, shopping tours and carnivals. Our advertising motto "Malaysia
is a true Asia" is known by tourists from all over the world. Malaysia
has substantially simplified its entry requirements by abolishing entry
visas for most countries. We believe that tourism is a paying business
for all countries not only in terms of profit. It furthers the cause
of peace and friendship among nations.
Laurels
to be reaped by the strongest
Last week has seen
the completion of Tashabbus-2003's final round. The traditional Republican
contest with prizes from the President of the Republic of Uzbekistan
has been held at the Uzkurgazmasavdo Exhibition Complex. Produce, services
and commodities turned out by 41 contestants that were on view at numerous
stands, demonstrated significant accomplishments the domestic entrepreneurs
had managed to achieve in their production activity. Moreover, the exposition
showed new directions and the most efficient ways of running profitable
business and creating much needed jobs.
Specially designed
for representatives of small and medium-sized enterprises, the competition
started in February. The total number of participants included 5,045
entrepreneurs, 3,075 farmers and 3,410 craftsmen from the Republic's
districts, towns and regions. They contended for Presidential prizes
in the following nominations: The Best Entrepreneur, the Best Farmer
and the Best Craftsman. The aim of the Tashabbus Contest is to identify
the most successful entrepreneurs, to facilitate the production of export-oriented
produce, and to popularize entrepreneurship. The fact that the competition
meets its targets can be confirmed by a number of profitable firms,
which had won previous Tashabbus contests. Among them are Rivozh, Ber-AG,
PGS, Mirsazawa, Saikal and many other enterprises, now efficiently operating
in the domestic market.
The final round
of Tashabbus-2003 has taken place in Tashkent. It should be noted that
it is the seventh such competition in Uzbekistan held on an annual basis.
What rejoices its organizers is that the number of entrepreneurs taking
part in it grows year in, year out. Last year, for example, the total
number of competitors reached 10,703. As for this year's event, the
list of its participators is 1,000 larger.
The organizers of
Tashabbus-2003 comprise the State Property Committee of the Republic
of Uzbekistan (Goskomimuschestvo), the Chamber of Commodity Manufacturers
and Entrepreneurs of Uzbekistan, the Association of Dekhkan Establishments
and Farms, Business Fund, the Association of Craftsmen "Khunarmand",
Uztadbirkorbank, the Insurance Agency Madad, the Uzulgurzhilsavdo Joint-Stock
Company, the National Bank for Foreign Economic Activity of the Republic
of Uzbekistan, Pakhtabank, Sanoatkurilishbank, Gallabank, Zaminbank,
the Uzbek Republican Commodity and Raw Material Exchange, Kamalot and
the Entrepreneurs' Union of Uzbekistan.
The organizers were
pleased to admit that all the tasks set were fulfilled. A tough contestation
was won by those entrepreneurs, whose business qualities fully met the
competition requirements. Apart from economic and financial indicators,
their performance was also assessed by the following criteria: volume
of output, introduction and application of modern production technologies,
creation of new jobs, participation in public life and charitable activity.
In the Best Entrepreneur nomination, the winners were P. Sveshnikov
from Tashkent, PGS (1st place), O. Fazylov from the Bukhara Province,
OFS (2nd place) and P. Shukurov from the Samarkand Province, ParImpex
(3rd place).
In the Best Farmer
nomination, the prizes were awarded to Kh. Maksumov from Andijan, Mustakillik
(1st place), I. Nazarov from Ferghana, Umid (2nd place) and M. Salomov
from the Tashkent Province, Said Ovul (3rd place).
In the Best Craftsman
nomination, the prizes went to A. Abdullaev from Ferghana (wood carving)
- 1st place, B. Nurullaeva from Tashkent (gold embroidery) - 2nd place,
and G. Odylova from the Kashkadarya Province (sewing) - 3rd place.
The Tashabbus-2003
prizes from the President of the Republic of Uzbekistan included Matiz
cars, which were displayed right in the exhibition hall.
Speaking at the
opening ceremony, M. Sabirov, Chairman of the Chamber of Commodity Manufacturers
and Entrepreneurs of Uzbekistan, who headed the organization committee
of Tashabbus-2003, pointed out in particular that our Republic gives
much prominence to the development of small and medium-sized business
and entrepreneurship, as well as to the creation of an auspicious environment
needed for the formation of the stratum of proprietors. The exhibition
of produce and services offered by the contestants of Tashabbus-2003
is a convincing testimony to this statement. It should be noted in this
connection that one of the contest's major organizers - the Chamber
of Commodity Manufacturers and Entrepreneurs of Uzbekistan is doing
much to foster the development of small and medium-sized enterprises
and private sector in Uzbekistan. Particular heed is given, among other
things, to the provision of entrepreneurs with information, consulting
and legal services.
One of the most
important directions for entrepreneurship development in the Republic
is the training of personnel for small and medium-sized businesses.
The Chamber is trying to restrict state intervention in their economic
activity. Increasing importance is being attached to the establishment
of direct links between domestic and foreign businessmen. What should
be added in this connection is that the development of the small and
medium-sized sector, with the Chamber's substantial backing and assistance,
is becoming more and more purpose-oriented and targeted. As is generally
known, the extent to which much needed support may be lent to unfledged
domestic entrepreneurs and commodity manufacturers largely depends on
credits, tenders and orders, both state and foreign. The Chamber's role
in making such assistance more tangible and accessible is undisputable.
The Tashabbus-2003
Contest has clearly demonstrated that the potential for developing private
entrepreneurship, farming and traditional crafts is far from being exhausted.
Alongside industrial produce, all sorts of foodstuffs and hand-made
items were on view at the exhibition. High quality of many exhibits
couldn't go unnoticed. It attracted the attention of foreign investors,
who expressed their readiness to conclude contracts for their export
on terms of mutual advantage.
Tashabbus-2003 has
become a remarkable achievement reached by the Chamber of Commodity
Manufacturers and Entrepreneurs of Uzbekistan in its diversified activity.
Undoubtedly, it is another step towards the development of efficient
entrepreneurship in Uzbekistan.
Dilorom
Zakirova
07.02.2002
7 февраль 2002 й.
Teaching and technical
base to be improved
Over the last few years, the Tashkent Institute
of Textile and Light Industry has become a member of a number of international
organizations, including the International Textile Academy, the International
Silk Association and the International Printing Association etc.
Among the latest accomplishments attained
by the Institute are the formulation of new educational standards, the
attraction of foreign investors and the improvement of its teaching
and technical base. Modern equipment imported from Europe enables the
Institute staff and students alike to significantly upgrade the level
of R&D activities carried out in its laboratories. There are special
classes outfitted with the latest audio and video equipment. Its purchase
has become possible thanks to a US $4million grant from the Government
of Japan. The technical and financial support for technical re-equipment
and modernization of one of Uzbekistan's leading higher educational
establishments provided by TACIS should also be mentioned. In particular,
the Institute has received ECU 415,000 under the TACIS-TEMPUS Programme.
Pr. Khalima Alimova, who heads the Tashkent
Institute of Textile and Light Industry, has expressed her thanks to
the Ministry of Foreign Economic Relations for assistance in attracting
foreign investment and receiving the grants to further develop the Institute's
teaching and technical base.
Pictures: The Japanese Ambassador Kiyoko
Nakayama and Rector of the Tashkent Institute of Textile and Light Industry
Khalima Alimova are pictured talking with a group of students; a group
of academic students; Pr. Mirabzal Mukimov is pictured conducting practical
lessons at the AGAMA Production Enterprise.
Inna Kogan.
Technolog's export potential
Technolog AO, a joint-stock company incorporated
into Uzselmash-Holding, maintains mutually advantageous scientific,
technical and production linkages witgh foreign partners.
The joint-stock company itself incorporates
a number of smaller firms specializing in a variety of fields. Spetsoborudovanie,
to cite an example, has been closely cooperating with Kim & Partners,
a Moscow-based joint-stock company, over the last few years. It is supplying
railway repair stations of Russia with specialized instrumentation and
equipment used to overhaul the rolling-stock. Press automatic machines
used to manufacture wire nettings are much in demand on the international
markets. Suffice it to mention that only in the year 2001 such machines
have been purchased by Al Damir (Kazakhstan), the Frunze Plant and Raduga,
Ltd., both from the Russian Federation.
The Spetsoborudovanie's marketing division
is now working out the ways to supply these press automatic machines
to other countries.
Foreign currency receipts derived from the company's export activity
are used to further develop its scientific and technical potential as
well as to import a selection of raw stuff and components required to
meet their production needs..
Another firm incorporated into Technolog
AO is called Stanki Uzbekistana (Lathes of Uzbekistan). It provides
enterprises of the Uzkhlopkopromsbyt Association with automated lines
for the production of wire devices used to tighten bales of cotton.
One of such lines has been delivered to Turkey's Centre for Electronics
situated in the town of Izmir. It should be accentuated that up to now
such produce was imported to the Republic for hard currency.
In the year 2000, the Government of Uzbekistan
appropriated a certain amount of exchange resources to fund the creation,
on the Technolog's base, of a centre for high tecnology. The inception
of such a centre, on the initiative of Uzselkhozmash-Holding, was included
in the nation's Investment Programme. The importation and putting into
operation of modern equipment imported from Italy, France, and Switzerland,
enabled Technolog AO to substantially improve the quality of a number
of labour-consuming operations.
A set of measures designed to develop the
joint-stock company's export potential in 2002 include, among other
things, the participation in exhibitions and fairs to be held both domestically
and internationally, the forging of mutually beneficial ties with traditional
and new partners, and the creation of a number of enterprises to be
involved in manufacturing export-oriented produce.
Yuri Malov.
The Interdepartmental
working group convenes a regular meeting
The Ministry of Macroeconomics and Statistics
has recently hosted a regular meeting of the Interdepartmental working
group coordinating the creation and performance of enterprises with
foreign investment in the Republic's regions. The group was formed following
the Cabinet of Ministers' Resolution, "On additional measures to
attract foreign investment to the creation of joint ventures" dated
October 11, 2000.
The meeting participants examined the results
of the group's activity in 2001. It was noted, in particular, that the
group managed to meet the target indicators for the formation of joint
ventures with foreign capital participation in the regions throughout
Uzbekistan, specified in the 2001 Programme. As many as 90 such enterprises
were set up in that period.
At the same time, the fact that not a single
joint venture with foreign investment was established in a number of
districts of the Republic of Karakalpakstan as well as in the Rerghana,
Navoi and Samarkand Provinces of Uzbekistan is a matter of growing concern,
the participants emphasized. Moreover, the number of joint enterprises
created under the Programme fails to cover the potential of regions
such as the Tashkent Province and the Republic's capital city.
Discussing a set of urgent measures designed
to ensure the fulfilment of target indicators contained in the 2002
Programme, it is necessary to set up no less than 81 enterprises with
overseas investment, including 11 - in the Samarkand Province, 7 - in
the Republic of Karakalpakstan, as well as 7 - in the Bukhara, Andijan
and Syrdarya Provinces, 6 - in the Surkhandarya and Ferghana Provinces,
5 - in the Djizzak and Namanghan Provinces, and 4 - in the Kashkadarya,
Navoi, Tashkent and Khorezm Provinces and the city of Tashkent.
Thise in attendance heard the accounts
of leaders of regional standing commissions, who informed the meeting
of each project presently under way in their regions.
To ensure the unconditional fulfilment
of the 2002 Programme, it was decided to send, within the next few weeks,
members of the Interdepartmental working group to the regions, for which
they are in charge, with a view to carrying out detailed examination
of the situation with the attraction of foreign capital and creation
of the investor-friendly climate there. It was pointed out that 81 new
enterprises with foreign investment are to be established in the above-mentioned
provinces no later than September 1st, 2002.
In addition, it was laid down that the
Interdepartmental working group should pay special attention to the
creation of such enterprises in the regions, where not a single joint
venture has been formed up to now. In this connection, the meeting approved
a schedule of reports to be presented by local authorities of these
regions on measures taken to improve the situation.
The meeting participants also agreed that
more consideration should be given by the International working group
to monitoring of the activities of enterprises created under the Programme
in question. It was underlined that the efficincy of their performance
should be evaluated in terms of the number of jobs they create, the
volume of output, the steady raising of the rates of production and
export potential, and the role they play in satiating the domestic consumer
market and in strengthening local budgets.
Having discussed the reasons behind certain
shortcomings revealed by the Coordination Council at the President of
the Republic of Uzbekistan, the meeting mapped out concrete measures
to overcome them in the shortest time.
(UzA).
"МАРКАЗСАНОАТЭКСПОРТ":
ИЗЛАНИШЛАР МЕВАСИ
1992 йил апрел ойида "Саноат хомашёси"
Республика хґжалик µисобидаги ташіи савдо фирмаси барпо этилди. Аввалига
олти нафар одамдан иборат бґлган фирма йилдан-йилга кенгайди ва 1995
йили "Марказсаноатэкспорт" Республика хґжалик µисобидаги ташіи
савдо фирмаси деб аталди, кейинчалик эса Давлат акциядорлик ташіи савдо
компаниясига айланади.
Компания рангли ва іора металлар, маъдан
ґІитлар, пахта саноати чиіитлари, тґіимачилик маµсулотлари, каолин ва
іатор бошіа нопахта маµсулотлар экспортида ихтисослашган. Компания ходимлари
ґзимизда ишлаб чиіарилган кґпгина товарлар экспорти масалаларини ишлаб
чиіиб, бунда асосий эътиборни кам пулланадиган маµсулотларга, масалан,
каолинга іаратади. Уни биринчи марта экспорт іилиб жґнатиш лойиµаси
бир ярим йил ишлаб чиіилган эди.
Бу ерда маµаллий маµсулотлар экспортидан
ташіари іґшни мамлакатлар маµсулоти олди-сотдиси билан боІлиі имконлар
µам муµокама этилмоіда. Жумладан, ЈозоІистон ва Тожикистонда ишлаб чиіарилган
кварц іумини харид іилиб, сґнг уни учинчи давлат - Хитойга сотиш масаласи
бугун ишлаб чиіариш палласида турибди. ЈозоІистон маµсулотини Тожикистонга
сотиш µам муваффаіиятли якунланди. Компания тґплаган тажриба кґрсатишича,
у бундай тадбирлар билан фаол шуІулланиши мумкин экан. Бу лойиµаларда
алоµида ґринни банклар, айниіса "АБН АМРО-БАНК НБ ¤збекистон АО"
эгаллайди.
"Марказсаноатэкспорт"нинг юіорида
тилга олинган уч фирмаси µамда кичик ва ґрта бизнес корхоналари маµсулотини
экспорт іилиш бґйича махсус бґлимидан ташіари, Новосибирскда "Давлат"
шґъба корхонаси мавжуд. Компания мутахассислари ана шу шґъба корхонасига
ґзбек маµсулотларини консигнацион асосда жґнатишни бошлаб, у оріали
консигнацион асосда кичик ва ґрта бизнес маµсулотларини яіин хориж мамлакатларига
юборишни режалаштирган.
...Бугунги кунда µукуматимиз кичик ва ґрта
тадбиркорларга катта аµамият бераяпти, уларнинг муваффаіият ила ишлаши
учун барча шарт-шароитлар яратилаётир. ¤збекистон Республикаси Вазирлар
Маµкамасининг 2001 йил 22 июндаги "Валюта бозорини янада эркинлаштириш
бґйича чора-тадбирлар тґІрисида" ги Јарорига мувофиі, кичик ва
ґрта корхоналар ґзлари ишлаб чиіарган маµсулотлар экспортидан тушган
валюта даромадларини сотишдан озод іилинган. Компания µам улар манфаатларини
іґллаб-іувватлашга ґз µиссасини іґшишга интилаяпти.
Компанияда µаммаси бґлиб ґттиздан ортиі
ходим ишлайди. Уларнинг малакаси юіори. Иш µам кам эмас - кґпинча бир
одам икки ишни іилишига тґІри келади. Мисол учун, иш юритувчи котиб
бґлмаган ваітда (у эса, зарурият таіозо іилганда таржимонлик µам іилади),
унинг барча вазифасини кадрлар бґйича нозир ґз зиммасига олади. Мутахассислар
битиму шартномалар тайёрлаш керак бґлганда исталган даіиіада бир-бирини
алмаштиришга шай. Бу ерда шахсий иш йґі, µаммаси - умумий. Хґш, бу одамларни
жамоада нима бирлаштириб туради?
Авваламбор, бу ерда µамма Ватанга фойда
келтираётгани, унинг бугунги ва эртанги фаровонлигини таъминлаётганига
ишонч µиссини туяди. Ходимлар ишга ижодий ёндошишади, янги Іояларни,
иш услубларини излашади. ўоялар іанча кґп бґлса, шунча яхши-да. Уларнинг
µаммаси µам муµокамадан сґнг жорий этиш учун тґІри келавермаслик эµтимоли
бор. Аммо µозир иш бермаган нарса келгусида асіотиб іолиши мумкин.
Дарвоіе, "Марказсаноатэкспорт"
ходимлари орасида техник маълумотли одамлар кґпчиликни ташкил іилади.
Бунинг сабаби - техниклар иітисодий билимларни тез ґзлаштиришади, бунинг
устига, кґпинча экспорт учун таклиф іилинган мосламаларнинг технологик
чизмаларини синчиклаб ґрганишга тґІри келади. Компаниянинг етакчи мутахассислари
учун юртимиз корхоналаридаги технологик янгиликлар ва іизиіарли режалар
µаіидаги маълумотлар жуда муµим µисобланади. Улар режасида - республикамиздаги
деярли барча саноат корхоналари директорлари билан учрашувлар туради.
Негаки, "Яхши ахборот олмоі - демак, деярли ютмоі".
Компанияда ахборот, алоіа ва транспорт
билан боІлиі харажатларга маблаІ аялмайди. Фаіат ташіи иітисодий фаолият
билан боІлиі хорижий нашрлар учун компания ґз бюджетидан йилига 1,5
минг АЈШ долларини сарфлайди. Албатта, бу ґзини оілайди.
"Марказсаноатэкспорт" фаолиятининг ґзига хослиги шундаки,
у иітисодий масалаларни µал іилиш билан чегараланмай, нафаіат "OPEN-2000"
теннис мусобаіаси ёки "УМИД" жамІармаси дастурлари каби тадбирларга
µомийлик іилади, балки Ногиронлар жамияти, ногирон болалар учун интернату
шифохоналар сингари эµтиёжманд ташкилотларга баµоли іудрат ёрдам беради...
Одамлар ёрдам учун келади ва имкониятларга кґра уни олишади.
Компания иши самарадорлигида Ташіи иітисодий
алоіалар вазирлиги раµбариятининг µиссаси катта. Улар кґпгина муаммоларни
тезкор µал іилишга ёрдамлашишади. Айниіса компаниянинг Ахборот ва маркетинг
бош бошіармаси билан µамкорлиги яхши бораяпти. Бу бошіарма ходимлари
ґз ишида Интернетдан оіилона фойдаланишади, ґз ташаббуси ва компания
илтимосига биноан обзорлар іилишади, маслаµатлари билан ёрдам беришади.
¤з навбатида "Марказсаноатэкспорт" ходимлари µам Ахборот ва
маркетинг бош бошіармасига ґз тавсиялари билан кґмаклашишади. Шу сабаб
ґзаро ахборот алмашинуви умумий иш борасида ижобий мевалар келтиради.
Дилшод ЈОСИМОВ.
ЕВРОПА ИТТИФОЈИ ВА ¤ЗБЕКИСТОН:
ҐАМКОРЛИКНИНГ МУСТАҐКАМ РИШТАЛАРИ
...1996 йил 21 июн. Италиянинг іадимий
ва гґзал шаµри бґлмиш Флоренциянинг кґµна "Фортезза де Бассо"
іалъасида Европа Иттифоіига (ЕИ) аъзо давлатларнинг навбатдаги Кенгаши
бґлиб ґтмоіда эди. Кенгаш Италия Республикаси мезбонлигида бґлиб ґтаётганлиги
сабаб унинг ижрочи раиси вазифаси, одат бґйича, Италия Ташіи ишлар вазири
Ламберто Динига топширилганди. Кенгаш ишида Италия Республикаси Президенти
Л.Скалфаро, Бош вазир Р.Проди (µозирда Европа Иттифоіи комиссияси раиси),
Европа Парламенти раиси К. Ханн, Европа Иттифоіи комиссияси раиси Ж.Сантер
ва аъзо давлатларнинг расмий доиралари иштирок этмоіда эдилар.
Айни шу кунлари Италияга ташриф буюрган
ва унча узоі бґлмаган "Ла Масса" іґрІонида іґним топган юртбошимиз
И.Каримов бошчилигидаги ¤збекистон делегацияси µам мазкур учрашувга
таклиф этилган эди. Шу тариіа бир томондан Европа Иттифоіи давлатлари,
иккинчи томондан ¤збекистон учун Іоят муµим аµамиятга эга бґлган тарихий
имконият юзага келди: айни шу куни "Шериклик ва µамкорлик тґІрисида"
ги битим имзоланди. Битимни имзолаш маросимида Президентимиз ушбу шартнома
Европа Иттифоіи ва мустаіил ¤збекистон муносабатларида янги бурилиш
нуітаси бґлиб хизмат іилишини µамда ёш давлатимизнинг ижтимоий-иітисодий
ривожланиши учун кенг имкониятлар очишини таъкидлади.
Битим икки томонлама муносабатларнинг жуда
кенг кґламини іамраб, унда томонлар ґртасидаги иітисодий, сиёсий, савдо
муносабатларини тартибга солиш, ижтимоий, молия, илм-фан, технология
ва маданий соµаларда µамкорлик іилиш учун мустаµкам асос яратиш каби
маісадлар ґз аксини топди.
Шартноманинг амал іилиш ваіти узайтириш
шарти билан 10 йиллик муддат іилиб белгиланди. Айни пайтда, у µамон
икки томонлама алоіаларга асос бґлиб келаётган "Савдо ва иітисодий
µамкорлик тґІрисидаги" Европа µамжамиятлари ва Совет Иттифоіи ґртасида
1989 йил 18 декабрда тузилган битимнинг ґрнини босиши керак эди.
Эндиликда мазкур шартнома кучга кириши
учун Европа Иттифоіи µуіуіий тартибларига кґра ташкилотнинг 15 аъзо
давлатлари томонидан ратификация іилиниши лозим бґлиб, бу узоі ваіт
талаб этадиган анча мураккаб жараён эди. Ґаёт, тараііиёт эса кутиб турмайди.
Шу туфайли томонлар битимнинг иітисодий соµадаги келишмаларини алоµида
шартнома оріали амалда тадбиі этиш хусусида якдил фикрга келдилар. Шу
асосда 1996 йил 14 ноябрда Европа Иттифоіи ва ¤збекистон ґртасида "Савдо
ва іґшимча чораларга оид оралиі битим" пойтахт Брюссель шаµрида
имзоланди ва 1998 йил 21 майдан кучга кирди. Ушбу µужжат асосий битим
кучга киргунга іадар (1999 йил 1 июль) амалда бґлди.
Бундан ташіари, Европа Иттифоіи ва ¤збекистон
Республикаси ґртасида 1993 йил 8 июнь ва 1999 йил 15 сентябрда "Текстил
маµсулотлари савдоси бґйича битим", 1996 йил 14 ноябрда наркобизнесга
іарши курашда µамкорлик іилиш тґІрисида ва бошіа битимлар имзоланди.
Шундай іилиб, Европа Иттифоіи ва ¤збекистон
тенг µуіуіли муносабатларининг µуіуіий негизи яратилди.
Европа Иттифоіи ва ¤збекистон алоіалари
мамлакатимиз мустаіиллигининг дастлабки кунлариданоі куртак ёза бошлаган
эди. ¤збекистон Республикаси мустаіиллигининг эълон іилиниши Европа
Иттифоіи ташкилоти олдига ёш давлатни тан олиш ва у билан дипломатик
муносабатлар ґрнатиш масаласини іґйди. 1992 йил 15 январда Лиссабон
ва Брюсселда іабул іилинган "¤н иккилар"нинг Јґшма Декларацияси
¤збекистон Республикаси мустаіиллигини эътироф этди. Тез орада дипломатик
муносабатлар ґрнатилди. 1994 йил ноябрда Европа Иттифоіининг минтаіамиздаги
биринчи ваколатхонаси Олмаота шаµрида очилди. ¤збекистон Республикасининг
Европа Ґамжамиятлари іошидаги миссияси µам шу йилдан эътиборан Брюссель
шаµрида ґз ишини бошлади.
1991 йил 15-16 июлда тґпланган Европа Иттифоіининг
II- Рим Кенгаши Совет Иттифоіига иітисодий тизимни тиклаш ва соІломлаштириш
учун техник ёрдам кґрсатиш - TACIS дастурини іабул іилди ва 1991-1992
йилар учун 950 млн ЭКЮ маблаІ ажратди. Маъмурий, µуіуіий ва муассасавий
ислоµотларни іувватлаш, иітисодий тараііиётга ёрдам бериш ва хусусий
секторни ривожлантириш, іишлоі хґжалигини кґтариш, инфратузилмалар тизимини
такомиллаштириш, атроф-муµитни µимоя іилиш каби соµалар дастурнинг устивор
йґналишлари іилиб белгиланган эди. Совет Иттифоіи парчаланиб кетгандан
сґнг TACIS дастури оріали техник ёрдам собиі иттифоідош республикаларга
алоµида-алоµида тарзда кґрсатила бошлади. Ушбу дастур билан ¤збекистон
Европа Иттифоіидан 1991-1999 йиллар давомида 102,5 млн.ЭКЮ ёрдам олди.
Зеро, бу кґрсаткич ЈозоІистон учун 95,3 млн., ЈирІизистон учун 40,9
млн., Туркманистон учун 33,2 млн., Тожикистон учун эса 8 млн. ЭКЮни
ташкил этди. Тармоілар бґйича маъмурий бошіарув, ижтимоий-маиший хизмат
ва таълим-тарбия соµаларини ислоµ іилишга 22 млн., іишлоі хґжалигига
16.03 млн., энергетика тармоІига 10,18 млн. ЭКЮ маблаІ сарфланди.
(Боши 1-бетда)
Маълумки, 1992 йил давомида бґлиб ґтган
Вашингтон, Лиссабон, Токио халіаро конференцияларида эса Европа Иттифоіи
собиі Шґролар Иттифоіи тузумидан халос бґлган мустаіил республикаларга
молиявий ёрдам кґрсатиш ташаббуси билан чиііан эди. Узоі ва іисіа муддатга
ажратиладиган молиявий іарз асосан иітисодни тезроі оёііа турІазишга
мґлжалланган бґлиб, ¤збекистон мустаіилликнинг дастлабки йилларида ґзи
учун ажратилган 129 млн., ЭКЮнинг 59 млн., іисмини тасарруф этди. Бу
улуш іґшни республикалар улушларидан анча салмоілидир: ЈозоІистон учун
25 млн., ЈирІизистон учун 23,7 млн., Туркманистон учун 45 млн., Тожикистон
учун эса 55 млн. ЭКЮ µисса тґІри келди. Кґриниб турибдики, Европа Иттифоіи
¤збекистонга алоµида эътибор билан іараб келмоіда. ¤з навбатида 380
млн. истеъмолчи ва 3,3 млн. км. майдонга эга бу ташкилот µам ¤збекистон
экспорти учун µамиша муµим бозор хисобланган. Чунончи, Европа андозасидаги
юксак сифатли саноат махсулотларига мамлакатимиздаги талабларни µисобга
оладиган бґлсак, ґзаро манфаатдорлик мезони савдо алоіаларининг ривожланиши
учун етарли асос бґла олишини µис эта оламиз.
Европа экспорти маµсулотларининг асосий
іисмини электр жиµозлари ва машиналар (32%), іишлоі хґжалиги ва пластик
материаллар (22%) ташкил этса, ¤збекистон экспортининг катта улуши текстил
маµсулотлари (66%) ва іимматбаµо металлардан (28%) иборат. ¤заро савдо
балансининг, айниіса 1993-1995 йиллар, 215, 130, 80 мусбат кґрсаткич
билан ¤збекистон учун µал бґлгани µам іувонарли µолдир.
¤збекистон ґзининг табиий заµиралари ва интеллектуал имкониятлари билан
µам Европа Иттифоіи сармояларини ґзига жалб іилиб келаётган диёрдир.
Энди "Шериклик ва Ґамкорлик тґІрисида"ги
битимда кґзда тутилган µамкорликнинг устивор йґналишлари хусусида батафсилроі
тґхталсак.
Савдо муносабатларини µеч іандай тґсиіларсиз
ривожлантириш маісадида µар икки томон ґзаро божхона солиіларидан озод
бґлишга келишдилар. "Шериклик ва Ґамкорлик тґІрисида"ги битимнинг
10-моддаси божхона тґлови ва солиіларини бутунлай тугатишни назарда
тутмасада, маълум муддатга киритилаётган товарлар устидан импорт солиІи
ва чекловларни бекор іилади.
Шунингдек, 3-бґлимнинг 8-моддаси µар икки
томонга энг катта имтиёз берилган миллат (nation la plus favorisee)
тамойилини белгилайди. Бу тамойил асосан божхона µуіуіи, экспорт-импорт
тґловлари, тґловлар ґтказиш, тґлов усуллари каби соµаларни іамраб олади.
Лекин санаб ґтилган имтиёзлар ¤збекистон Жаµон савдо ташкилотига аъзо
бґлиб киргунга іадар амалдан кечиктирилиши шарт іилиб іґйилади.
11-моддага биноан, ¤збекистон Республикасида ишлаб чиіарилиб, Европа
Иттифоіи томонидан импорт іилинаётган маµсулотлар, ґз навбатида Европа
Иттифоіида ишлаб чиіарилиб, ¤збекистон Республикаси томонидан импорт
іилинаётган маµсулотлар µар іандай миідорий чекловлар ва тенг таъсирли
чоралардан (mesures d"effets equivalent)µолидир.
Антидюмпинг чораларини зарурият таіоза
іилганда µар икки томон 13-моддага асосан іґллай олиши мумкинлиги µам
эътироф этилади.
Битимнинг 43-модда, 3-банди иітисодий µамкорликнинг асосий соµаларини
белгилайди. Унга кґра "Ґамкорлик ижтимоий- иітисодий тараііиёт,
инсон ресурсларини ривожлантириш, кичик ва ґрта корхоналарни іувватлаш,
іишлоі хґжалиги, энергетика, транспорт, туризм, телекоммуникация, атроф-муµитни
µимоя іилиш соµаларида кучайтирилади".
Улар ичида анклав республикамиз учун Іоят
іалтис муаммо- транспорт соµаси Іоят аµамиятлидир. Шунинг учун, 55-модда
бу борадаги µамкорликни янада ойдинлаштиради. Мавжуд іуруілик ва µаво
йґллари, порт ва аэропортларни замонавийлаштириш, хизмат кґрсатувчи
инфратузилмаларни ривожлантириш тадбирлари назарда тутилади. Шунингдек,
Трасека (Transport Corridor Europa- Caucasus-Asia) іуруілик йґли, Inogate
-газ ва іувур йґллари, SRAR (Southern Ring Air Route) -µаво йґллари
іурилишини іисіа муддатда тугаллаш ва ишга туширишга алоµида эътибор
іаратилади.
Атроф-муµитни µимоя іилиш соµасидаги µамкорлик
битимнинг 43, 44 ва 54-моддаларида ґз аксини топади. Унга кґра маµаллий,
минтаіавий ва чегаралараро сув µамда µавонинг ифлосланишига іарши, ичимлик
сувини исрофгарчилигига іарши, тупроі эрозияси ва салбий кимёвий таъсирларга
іарши курашда µамкорликка келишилади.
Сиёсий жабµадаги µамкорлик битимнинг 68-моддасида
ґз аксини топган. Демократия ва инсон µуіуілари соµаларида µар томонлама
ва изчиллик билан ислоµатлар олиб бориш, жамоат ташкилотлари, нодавлат
уюшмаларнинг мавіеини ошириш каби масалаларга кенг ґрин берилган. Маданий
µамкорлик эса 73- моддада ґз ифодасини топган.
Наркотик моддалар савдосига іарши кураш
Европа Иттифоіи ва ¤збекистон учун µам µамиша долзарб муаммолардан бири
саналган. Маълумки, Европа Иттифоіи унга іарши кураш маісадида 1991
йили 5.5 млн. ЭКЮ ажратган бґлса, 1997 йил бу маблаІ 54 млн.га етди.
2000 йил 14 февралда бґлиб ґтган Европа Кенгаши эса 2000-2004 йилларга
мґлжалланган 4 йиллик дастурни іабул іилди. Маастрихт Шартномасининг
29 -моддаси Европа Иттифоіига наркобизнесга іарши курашда бир іатор
ваколатлар берганлиги µам маълум. Шу боис, "Шериклик ва Ґамкорлик
тґІрисида"ги битимнинг 71-моддаси бу соµадаги µамкорликка алоµида
урІу беради.
72-модда "Аъзо давлатлар ва ¤збекистон
Республикаси ноіонуний иммиграцияни назорат іилиш ва олдини олиш маісадида
µамкорлик іилишга келишадилар" деб бошланади. Кґриниб турибдики,
"аъзо давлатлар" ибораси бу соµадаги ваколатлар Европа µамжамияти
ва унинг аъзо давлатлари ґртасида тенг таісимланганлигидан далолат беради.
1990 йил 15 июнда іабул іилинган Дублин Конвенцияси ва Европа Иттифоіи
Кенгашининг 1995 йил 12 март Протоколи бу соµада Европа Иттифоіига кенг
ваколатлар берсада, Маастрихт Шартномасининг 63-моддасига асосан аъзо
давлатлар µам ґз ваколатларини етарлича саілаб іолдилар.
Битимнинг энг баµсли нуіталаридан бири
95-модда бґлиб, у демократия ва инсон µуіуілари каби "асосий элементлар"
бузилган таідирда Европа Иттифоіи томонидан битимни бекор іилинишини
назарда тутади. Шартли асосда бу каби аіидаларни иітисодий характердаги
битимларга киритилиши бир іатор µуіуішунослар томонидан таніид іилинган.
Уларнинг фикрича бу каби "унсурлар" битимларни сусайтиради
ва уларни Іоят мґрт іилиб іґйиши мумкин. Шунингдек, демократия ва инсон
µуіуілари мезони µар бир давлатдаги ґзига хос шароитлардан келиб чиіиб,
ґзининг ґлчамларига эга. Ґар µолда µозирча ЕИ ґз тамойилига µамон содиі
іолмоіда ва айнан 90-йиллардан бошлаб, шундай µолат кузатилмоіда. Чунки,
Маастрихт Шартномасининг 2-моддаси "демократия ва инсон µуіуіларини
µимоя іилиш ЕИнинг асосий маісади" деб белгилайди. Чунончи, Европа
µамжамиятлари Одил Судининг 1996 йил 20 сентябрдаги "Учинчи давлатлар
билан тузилган битимларда инсон µуіуілари ва демократия тамойилларини
µурмат іилиш шартларини инобатга олиш" тґІрисидаги Резолюцияси
µам бу масалага алоµида эътибор іаратади.
Европа Иттифоіи ва ¤збекистон муносабатлари
іабул іилинган битим асосида ґзининг ихтисослашган тузилмаларига µам
эга. Битимнинг 78-79 моддаларига кґра "Ґамкорлик Кенгаши"
ташкил этилган бґлиб, вазирликлар даражасидаги бу кенгаш йилда бир марта
йиІилади ва мавжуд муаммоларни µал этади. Унинг биринчи мажлиси 1999
йил 13 сентябрда бґлиб ґтди. Шунингдек, 80-модда асосида фаолият кґрсатадиган
"Ґамкорлик іґмита"лари кундалик вазифалар билан шуІулланади.
Бундан ташіари Европа парламенти ва ¤збекистон Республикаси Олий Мажлиси
ґртасида µамкорликни таъминловчи парламентлараро комиссия µам µозирги
кунга іадар фаолият кґрсатиб келмоіда.
Юіорида баён этилганлардан іуйидаги хулосаларга
келиш мумкин:
Биринчидан, Европа Иттифоіи ва ¤збекистон
Республикаси ґртасидаги муносабатлар ґзининг юіори чґііисига кґтарилганича
йґі. Тенг манфаатли ґзаро алоіаларнинг чексиз имкониятлари хали хам
ґзининг бошланІич палласида іолиб кетмоіда;
Иккинчидан, Европа Иттифоіи сиёсий куч
сифатида ¤збекистонда ва Марказий Осиё минтаіасида фаол мавіега эга
эмас. Бу эса ґз навбатида томонлар ґртасида іисман ишончсизлик туйІусини
туІилишига олиб келмоіда;
Учинчидан, Европа Иттифоіининг Марказий
Осиё давлатлари билан муносабатларида аниі стратегик ёндашув, айниіса
дастлабки йилларда, ёріин кґзга ташланмаганлиги бир іатор кузатувчилар
томонидан µаіли равишда іайд этилди. Масалан, 1991-95 йилларда Европа
Иттифоіи ташіи сиёсатида Марказий Осиё республикаларига нисбатан дифференциялаштириш
тамойили устиворлик касб этган бґлса, 1996 йилдан минтаіавийлаштириш
маъіул деб топилди;
Тґртинчидан, Европа Иттифоіининг Африка
давлатлари муносабатларида Франция, Лотин Америкаси билан алоіаларида
Испания каби давлатлар ментал воситачи ролини ґйнаган. Шу ґринда Европа
Иттифоіининг ¤збекистон ва Марказий Осиё билан муносабатларида ана шундай
воситачи ташаббускор давлатга эхтиёж бормикан, деган савол µам туІилади.
Бу давлат туркий дунёни ўарб билан боІловчи Туркия бґлиши мумкин эди,
бироі 1989 ва 1997 йилларда Европа Иттифоіига ґз номзодлигини іґйган
Туркия µар сафар Ґамжамият давлатлари томонидан бир овозда рад этилди.
Ниµоят, 1999 йил бґлиб ґтган Европа Иттифоіи Хельсинки Кенгаши Туркияга
µам номзод давлатлар іаторидан жой берди. Бу Европа Иттифоіи ва Марказий
давлатлари муносабатлари истиіболларига ижобий таъсир кґрсатиши мумкин.
Ґайдарали ЮНУСОВ,
Жаµон иітисодиёти ва дипломатия университети "ЮНЕСКОнинг
инсон µуіуілари" кафедраси ґіитувчиси.
СУўУРТА ФАОЛИЯТИ ҐАЈИДА
МУЛОҐАЗАЛАР
¤збекистон Олий Мажлиси томонидан биринчи
ґіишда маъіулланган, умумхалі муµокамасига тавсия іилинган "СуІурта
фаолияти тґІрисида"ги іонун лойиµаси амалдаги іонундан фарі іилади.
Лойиµанинг 3-чи моддасида суІуртага иітисодий категория сифатида іуйидаги
таъриф берилган:
"Юридик ва жисмоний шахслар тґлайдиган
суІурта мукофотларидан шакллантириладиган пул жамІармалари µисобидан
муайян воіеалар (суІурта µодисалари) юз берганда ушбу шахсларга суІурта
тґловини бериш йґли билан уларнинг манфаатларини µимоя іилиш суІурта
µисобланади".
Бу таърифда суІурта фаолиятининг моµияти,
маісадлари ґз ифодасини топган.
Бу таърифда кґрсатилишича, суІуртанинг
маісади табиий офатлардан ва кґнгилсиз µодисалардан содир бґлган зарарларни
іоплаш учун пул фондларини µосил іилиш ва сарфлашдир. СуІурта фаолияти
унинг функцияларида ґз ифодасини топади. Функция деганда доимий такрорланиб
турадиган бир хил вазифалар тушунилади. СуІуртанинг хавф-хатар, огоµлантириш,
инвестиция, омонат ва ахборот функциялари мавжуд. Лекин лойиµада берилган
таърифда хавф-хатар, омонат (фонд) функциялари ґз ифодасини топган бґлса
µам, лекин суІуртанинг огоµлантириш, инвестиция, ахборот функциялари
ґз ифодасини топмаган.
Маълумки, µар бир зарарни олдиндан башорат
іилиш мумкин эмас, аммо, зарар содир бґлиши эµтимоли µамма ваіт кґзда
тутилади. Шунинг учун зарар умуман содир бґлмаслиги, содир бґлганда
уни камайтириш тадбирлари олдиндан назарга олинади, бу огоµлантириш
функциялари деб аталади. ЁнІинга іарши тадбирлар ана шундай тадбирлардан
биридир. Огоµлантириш тадбирларига суІурта µисобидан маълум миідорда
маблаІ ажратилади. СуІурта ташкилоти ґз даромадларининг харажатларидан
ошган іисми унинг фойдаси µисобланади. Инвестиция суІурта ташкилотининг
даромадини кґпайтириш маісадида ишлаб чиіаришни кенгайтириш, акция ва
бошіа іимматбаµо іоІозлар сотиб олиш учун фойдадан сарфланади. СуІурта
µаіида аµоли ґртасида кенг миіёсда тушунтириш ишларини олиб бориш суІуртанинг
ахборот функциялари билан боІланган.
СуІурта фаолияти µаіида гапирганимизда
суІурта фаолиятининг кґрсатилган функциялари таърифда ґз ифодасини топиши
керак. Шу сабабли умумий таърифга іґшимча іилиб "суІурта ґз вазифасини
огоµлантириш, инвестиция, ахборот функцияларини амалга ошириш оріали
бажаради" деб тґлдириш керак. Ана шунда суІуртанинг тґла таърифи
намоён бґлади.
Бундан ташіари, таърифдаги "ушбу шахсларга
суІурта тґловини бериш йґли билан" жумласи ґрнига "ушбу шахсларга
суІурта іопламасини бериш йґли билан" шаклида ґзгартириш керак.
Чунки таърифда тґлов сґзи іоплама сифатида эмас, балки солиі сифатида
тушунилиши мумкин. Юіорида кґрсатилган функциялар барча суІурта ташкилотлари
фаолиятида ґз ифодасини топади. Лекин улар бир хилда эмас, турли шаклларда
амалга оширилади. Шу муносабат билан 9-моддада суІурта соµалари ва турлари,
тоифалари µаіида кенгроі ва аниіроі ёритиш керак. Ґозирда Республикамизда
"¤загросуІурта", "Кафолат", "¤збекинвест"
экспорт-импорт ташкилотлари, "мадад" суІурта агентлиги ва
турли ихтисосдаги ґнлаб хусусий суІурта ташкилотлари мавжуд.
Фикримча, Республикада кенг миіёсда суІурта
фаолияти амалга оширилаётганини ифода іилиш учун кґрсатилган суІурта
ташкилотларининг номлари ва барча суІурта ташкилотларининг сонини іонунда
кґрсатиш керак, чунки суІурта ташкилотларининг сони республикамизда
иітисодиёт ривожланиши даражасини кґрсатиб беради. Ихтиёрий суІуртанинг
мажбурий суІуртадан фаріи шундаки, ихтиёрий суІурта асосан шартнома
асосида расмийлаштирилади. Шу сабабли лойиµада алоµида моддани шартнома
масалаларига баІишлаб, унинг моµияти, иштирок этучи томонлар, кучга
кириш муддати ва суІурта іопламасини ундиришда шартномани ролини, шунингдек,
шартнома интизомини бузиш холлари ва бекор іилиниши, судда кґрилиши
ва бошіа масалалар ёритилиши керак.
Бундан ташіари, суІурта бозори тушунчасига кенгроі изоµ берилиб, унга
алоµида моддани ажратиш керак. негаки, Республика, вилоят, шаµар, туман
суІурта бозорлари ва халіаро миіёсдаги суІурта бозорлари бор. Лекин
улар бир бири билан етарлича боІланмаган. ¤збекистон суІурта ташкилотларининг
Марказий Осиё республикалари билан суІурта алоіаси етарлича эмас. Келажакда
Марказий Осиё миіёсида суІурта ассоциациясини ташкил іилиш керак, чунки
бу республикаларда содир бґладиган табиий офатлар бир-бирига ґхшайди.
Агар йирик суІурта ходисаси содир бґлса, ассоциация оріали ґзаро суІурта
ёрдамини уюштириш муµим аµамят касб этади. Шу муносабат билан "¤збекинвест"
µузурида Марказий Осиё мамлакатлари билан доимий алоіа іилувчи бґлим
очилса, умумий ишимизни амалга оширишда іулайлик яратилган бґлур эди,
тажриба алмашиш осон кечарди.
Лойиµанинг 5-моддасида брокер ва 7-моддасида
суІурта агентликлари тушунчалари келтирилган. Уларга берилган изоµ бир-бирига
ґхшаб кетган ва уларга аниілик киритиш зарур.
Америка ва Германияда шахсий суІурта, Италия
ва Францияда уй-рґзІор суІуртаси соµасида бой тажриба тґпланган. Келгусида
бу тажрибани іунт билан ґрганиб, уларни жорий іилиш муµим аµамиятга
эгадир. Лекин бу тажрибалар ґрганилганда, айрим мамлакатлар каби инсон
танаси аъзоларини ёки шкафлардаги чинни буюмларгача суІурта іилиш билан
шуІулланишга берилиб µам кетмаслик керак. Ґозирда µар бир суІурта ташкилоти
ґз даромади билан µаражатларини іоплаш билан бирга, маълум миідорда
фойда олиши µам керак. Аммо, табиий офатлар фойда эмас, балки зарар
миідорини оширшга ижобий таъсир кґрсатади. Жаµон тажрибасидан маълумки,
зарарларнинг тасодифан ошиб бориши оіибатида айрим суІурта ташкилотлари
банкротга учраши мумкин. Бундай µол юз бермаслиги учун республика миіёсида
суІурта ташкилотлари ажратмалари µисобига махсус фонд ташкил іилиш лозим.
Ушбу йґналишда Англиянинг Савдо-саноат вазирлиги амалга ошираётган ишлар
диііатга сазовордир. XXI-аср юртимизда суІурта тадбирларини амалга ошириш
йґлида суръат жиµатидан илдам іадамлар іґйилишини талаб этади. Шу муносабат
билан, айрим иітисодчилар таклиф іилаётган суІуртанинг нетто таърифини
таннархга киритиш масаласинини кенг ва чуіур муµокама іилиш даркор.
Фикримча, рентабеллик даражасига іараб суІурта таърифини жорий іилиш
керак.
Бугун айрим томоріа ва фермер хґжаликларининг
ихтиёрий суІуртаси жорий іилинган. Бироі суІуртанинг бу хили шахсий
суІурта каби эътиборсизлик билан амалга оширилмоіда. Шахсий суІуртани
амалга оширишда жамоа бґлиб суІурталаш ва іґшимча пенсия суІуртасини
ґтказишга µам етарлича эътибор берилмаётир. Ґозирда пул муомаласидаги
айрим камчиликларнинг шахсий суІуртага таъсирини пасайтириш маісадида
шахсий суІурта тґловлари ва іопламаларини амалга оширишда олтин µисобида
бадал олиш ва іоплама тґлашни тажриба іилиб кґриш керак. Назаримда,
муµокамага таідим іилинган "СуІурта фаолияти тґІрисида"ги
іонун республикамиз суІуртаси тараііиётида йирик одим бґлиш керак.
Бунинг учун, ушбу асосий іонун асосида
суІуртанинг кам ґрганилган соµалари бґйича іатор дастуриламаллар яратиш
галдаги вазифалардандир. Уларга экология суІуртаси, инвестиция фаолияти,
миллий іайта суІурталаш (иккиламчи), авария комиссарлари ва суІурта
аудити µаіида низом, огоµлантириш тадбирлари µаіидаги ва бошіа юридик
µужжатларни тайёрлаб киритиш µамда синовдан ґтказиш зарур. Мен 1998
йилда ґзбек тилида суІурта соµасидаги илк ґіув іґлланмасини яратганим
билан фахрланаман. Лекин, иітисодчиларнинг навбатдаги вазифаси суІурта
фаолияти µаіидаги янги іонун асосида яіин йилларда йирик дарслик яратишдан
иборат бґлиши, бу іґлланмада Республикамизда суІурта соµасида тґпланган
тажриба умумлаштирилиши ва янги таклифлар таідим іилиниши зарур.
Ґикмат СОБИРОВ,
Тошкент Молия институтининг "Солиі ва суІурта" кафедраси профессори;
Нодира СОАТОВА,
институт магистратурасининг II-курс талабаси.
Д¤СТЛИК ЭЛЧИЛАРИ
Япония халіаро µамкорлик агентлиги (JICA)
1974 йили, Япония Ташіи ишлар вазирлиги µузуридаги Тараііиётга расмий
ёрдам доирасида техник µамкорлик бґйича ижроия агентлиги сифатида барпо
этилганди. JICA дастурлари стажерларни ґіитиш, экспертларни иш сафарига
юбориш, лойиµа типидаги техник ёрдам борасида техник µамкорликни ґз
ичига олган. Унинг ходимлари 1200 нафарни ташкил этади. Ходимлар Японияда
µам, 70 дан зиёд хорижий ваколатхоналарда µам ишлашади.
¤збекистон билан µамкорлик 1993 йилда бошланди.
Унда JICA Япониядаги илк 22 нафар стажёримизни іабул іилиб, иітисодий
бошіарув соµасидаги икки экспертини бизга иш сафарига юборган эди. Молиявий
бепул ёрдам 1994 йили "Она ва бола" шифохонасига тиббий анжомлар
юборишдан бошланди.
Агентлик ¤збекистон учун "Солиііа
тортиш", "Ривожланиш учун маблаІлар", "Бизнес-менежмент",
"Ташіи савдо ва маркетинг усуллари" каби босіичларни ґтказади.
Мухбиримиз яіинда JICA йґналиши бґйича
Японияда тажриба ошириб іайтган ¤збекистон Товар ишлаб чиіарувчилар
ва тадбиркорлар Палатасининг ташіи иітисодий алоіалар бошіармаси бошлиІи
Одил ЈОСИМОВ билан суµбатлашди.
- Одил Рустамович, JICA йґналиши бґйича
Японияда тажриба ошириш-ґіитиш дастури µаіида сґзлаб берсангиз...
- 2001 йил 13 ноябрдан 15 декабргача бґлиб
ґтган ва мен іатнашган ташіи савдо ва маркетинг усуллари бґйича ихтисослашган
ґіув босіичи биз - ґзбекистонликлар гуруµи учун жуда фойдали бґлди.
JICA шиори: "Одамлар учун, мамлакатлар
учун, іалблар учун" бґлиб, техник ёрдам маісадини яііол ифода этади.
Шу маісадни амалга ошириш учун Япония хорижий стажёрларни ґіитиш учун
іабул іилади, Япониядан эса мутахассислар ва кґнгилли ёшлар гуруµи чет
давлатларга юборилади. Ґар йили Осиё, Яіин Шарі, Африка, Лотин Америкасининг
130 дан ортиі мамлакатидан іарийб 6 минг одам Японияга тажриба ґрганишга
боради. Улар бутун мамлакат бґйлаб жойлашган 11 та Халіаро ґіув маркази
ва пойтахтдаги Халіаро µамкорлик стажировкаси мажмуа марказида тажриба
орттирадилар.
Барча марказларда тажриба оширувчилар аввало
япон жамияти, маданияти, иітисодиёти ва бошіа жабµаларга тааллуіли умумий
масалалар билан танишишади. Ґар бир марказда тажриба оширувчиларнинг
яшаши учун барча шароитлар муµайё. ¤іув хоналари, кутубхона залларидан
ташіари, µордиі жойлари, теннис майдончалари, жисмоний тарбия заллари
ва µоказолар бор.
JICA ривожланаётган мамлакатларнинг умумий
эµтиёжларига жавоб берадиган іарийб 3 минг номдаги босіичларни ташкил
этди µамда µар йили давлатларнинг ґзига хос талабларига мос келувчи
турли якка босіичларни ґтказади. Дарвоіе, биз билан µам шундай бґлди,
яъни ¤збекистоннинг турли ташкилотларидан саккиз мутахассис Токио халіаро
ґіув марказига тажриба орттиришга борди.
- Тажриба ошириш іандай кечди? Ґаммасидан
кґпроі нима ёдингизда іолди?
- Биз, "Халіаро сиёсат ва иітисодиётнинг
бугунги µолати ва истиіболлари - блокларнинг глобаллашуви ва шаклланиши",
"Япония импорти ва экспортини молиялаштириш сиёсати", "Ташіи
савдони ривожлантириш бґйича ташкилотлар фаолияти" сингари мавзуларда
кґп іизиіарли маърузаларни тингладик.
Мени, Товар ишлаб чиіарувчилар ва тадбиркорлар
Палатаси ходимини Японияда кичик ва ґрта бизнес ишини ташкил этиш масалалари
кґпроі іизиітирди. Хигаси-осака шаµри µокимиятига ташрифимда µам кґп
фойдали маълумотларни олдим. 520 минг аµоли яшайдиган бу шаµарда 8,5
минг кичик корхона ишлайди.
Ґокимият кичик ва ґрта бизнес вакилларига
кґргазмалар ґтказиш, маµсулотни сотиш, банклар оріали инвестициялар
олишда ёрдам беради. Дарвоіе, µокимият банклар олдида кафил бґлади.
Назаримда, µокимиятнинг олимлар билан µамкорлигини µам жуда ижобий намуна
деб µисоблаш мумкин. Муниципалитетнинг ёрдами шундан иборатки, у кґпгина
жорий этиш лойиµаларини іґллаб-іувватлайди ва илмий муассасалар мутахассислари
корхоналарга иш сафарига жґнаб, жойларда янги технологияларни ґзлаштиришади.
Бу биз учун янги нарса ва шундай фойдали тажрибани эгаллаб олишимиз
даркор.
- Бирор бир корхонада бґлдингизми?
- Хигаси-осакадаги кичик іандолатчилик
корхонаси айниіса ёдимизда іолди. "Danke" фабрикаси шиори
шундай: "Барча мижозларингга ташаккур айт". Бундан хулоса
чиіаринг. 73 одам ишлайдиган кичик корхона анъанавий халі ширинликларини
йилига деярли миллиард иенга тенг миідорда чиіаради. Бу ерда ґта озода,
тартибли, немис технологиясига оІишмай риоя іилинади. Фабрика директори
жаноб Такоэ Накасима Германияда ґіиган - бекаму-кґст тартибга интилиши
µам ґша ердан. Корхона очилаётганда у шаµарнинг Кичик ва ґрта бизнес
уюшмасидан катта кредит олган эди.
Япониянинг ноёб тажрибасига іизиіиш тобора
ортмоіда. Давлатимиз раµбари И.А.Каримов ¤збекистон Вазирлар Маµкамасининг
2001 йилнинг биринчи ярим йиллиги якунлари бґйича йиІилишидаги ґз нутіида,
бу мамлакатдаги кичик ва ґрта тадбиркорлик ривожланиши тажрибаси етарли
даражада ибратли эканини алоµида таъкидлаган эди.
¤збекистон учун бу тажрибани ґрганиш яна
шунинг учун муµимки, икки халі маданияти хусусиятлари, руµиятининг муштараклиги
унинг жорий этишни µам осонлаштиради.
- Сизга JICA ґіитиш дастурида яна нима
ёіди?
- Япония ишбилармон доираларининг таниіли
арбоблари билан "Япония ва ¤збекистон инвестицион ва ташіи савдо
фаолиятининг ривожланиши" мавзуида уюштирилган мунозара жуда іизиіарли
ґтди. Унда "Иточу", "Мицуи", "Сумитомо",
"Томэн" ва бошіа машµур япон компаниялари вакиллари иштирок
этишди.
Суµбат ґзбек-япон ишбилармонлик алоіалари
µаіида борди. Уларнинг мутахассисларини мамлакатларимиз ґртасидаги ташіи
савдо алмашинуви, мавжуд муаммоларни µал этишга тааллуіли баъзи масалалар
іизиітирди. Бизга, ¤збекистон мева-сабзавотларини Японияга ташиб ґтиш
имкони, маµсулотни сертификатлаш масалалари узра ишни яхшилаш зарурияти
µаіида саволлар берилди.
Юртимизда ґтказилаётган иітисодий ислоµотларнинг бош вазифаларидан бири
- кичик ва ґрта бизнес учун маµоратли ходимлар тайёрлашдир. Япониядаги
каби илІор ґіув марказлари билан мулоіотлар бизга катта кґмак беради.
Роза БОГДАЛОВА.
ЈИШЛОЈ Х¤ЖАЛИГИНИ МОЛИЯЛАШТИРИШ
Иітисодиётда фаіат молиявий ёки пул сиёсати
(монетаризм) оріали маісадга етиб бґлмаслигини тушунган µолда энг аввало
саноат, іишлоі хґжалиги соµаларида туб таркибий ґзгаришларни амалга
ошириш, мамлакатда товар ишлаб чиіарувчиларни іґллаб-іувватлаш лозимдир.
Иітисодиёт жамиятнинг µар іандай босіичида
µам муµим ґринда туради. Шу нуітаи назардан кґпчилик давлатлар биринчи
бґлиб иітисодиёт соµасига аµамият бериши бежиз эмас.
Бозор иітисодиётига босіичма-босіич ґтилаётган
бир ваітда Молия институти кадрлари иітисодий ислоµотларни жадаллаштиришда
асос бґлиб хизмат іилмоіда. Зеро, институтимизда тарбияланаётган етук
кадрлар эртанги иітисодий µаётимиз посбонларидир. Бу ердаги сифатли
таълим жараёнлари µар іандай талабани µам шакллантира олади. Шу нуітаи
назардан олган билимларим асосида іишлоі хґжалигини молиялаштириш µаіида
фикр ва іарашларимни баён этмоічиман.
Јишлоі хґжалигини молиялашни такомиллаштириш,
(іишлоі жойларда мавжуд бґлган) барча бґш маблаІларни жалб этиш йґли
билан іишлоі кредит кооперативларини тузиш муµим йґналиш µисобланади.
Јишлоі кредит кооперативларининг ґз кредит ресурсларини шакллантириш,
уларни кооператив аъзолари ґртасида оіилона жойлаштириш, йил давомида
кредит олмаган аъзоларга мукофотлар ажратиш маісадга мувофиі бґлур эди.
Јишлоі хґжалик корхоналари иітисодиётимиз
пойдеворидир. Јишлоі хґжалигини молиялаштириш масалаларини кґриб чиіишдан
аввал іишлоідаги корхоналарнинг молиявий аµволи ва ґз-ґзини молиялаштириш
имкониятларини чуіур таµлил іилиб чиіиш керак. Улар ишлаб чиіаришга
сарфланган моддий ва меµнат харажатлари µамда олинган натижалар ґртасидаги
нисбат билан белгиланади.
Јишлоі хґжалик корхоналарини тузиш ва уларнинг
ишлаб чиіариш іувватини ривожлантириш учун маблаІ етишмаслиги мураккаб
муаммолардан бири µисобланади. Тижорат банклари уларнинг таваккалчилик
даражаси юіори ва гаров мажбуриятлари кучсиз эканлиги сабабли кредитлашни
исташмайди.
Јишлоі хґжалик банк шґъбаси жамоа хґжаликларида
молиявий аµволнинг ёмонлашуви натижасида катта миідордаги, муддати ґтган
іарзларга эга бґлиб іолмоіда. Јишлоі хґжалиги ишлаб чиіарувчиларига
ссудалар бериш эса іарз олувчининг тґловга іурби етмаслиги, кредит іобилиятига
эга эмаслиги, гарови йґілиги туфайли іийинлашиб бормоіда. Јишлоі хґжалик
корхоналари иітисодий ночорлигининг мазкур таркибий іисми іишлоі хґжалигини
молиялаш ва кредитлаш бґйича мавжуд тизимни янада такомиллаштиришни
зарур іилиб іґймоіда ва шунинг учун янги тузилган корхоналар рґйхатга
олинган кундан бошлаб, икки йил мобайнида мулк солиІидан озод этилади
(Солиі кодекси 92-моддасининг иккинчи іисми).
Янги тузилган деµіон (фермер) хґжаликлари
рґйхатга олингандан бошлаб, икки йил муддатга даромад (фойда) солиІидан,
хусусий корхоналар эса іишлоі хґжалиги маµсулотини ишлаб чиіариш ва
іайта ишлаш, халі истеъмоли маµсулотлари, іурилиш материаллари ишлаб
чиіаришдан олинган даромадлар бґйича эса солиі тґлашдан озод іилинади
(Солиі кодекси 31-моддасининг биринчи іисми, 11-банд).
Јишлоі хґжалигидаги молиявий танглик, уни
молиялаш ва кредитлашнинг камомад тизими эмас, балки тенг бґлмаган тармоілараро
алмашув, бутун халі хґжалигида нархлар мувофиілаштирмаганлиги сабабли
келиб чиііан. Нархлар энди марказлаштирилган µолда тартибга солинмайди.
Бироі µали µам нарх бозор томонидан белгиланмайди.
Бундай шарт-шароитларда, бир томондан,
нархлар ґз µолича ташлаб іґйилиши ва иккинчи томондан, іатъий белгиланиши
ёки нарх белгилаш имкониятини чеклаш, іишлоі хґжалик корхоналарининг
молиявий танглиги ва умуман халі хґжалигида нотґловлар танглиги юзага
келишининг бош сабабидир. Масаланинг муаммоли томони µам шунда.
Харажатлар ва даромадларнинг ґзаро мувофиілигини
белгилайдиган µаііоний нархлар іишлоі хґжалик корхонасига іуйидагиларни
амалга оширишга имкон бериши лозим:
- моддий ва меµнат сарф-харажатларини тґлиі
іоплаш, мол етказиб берувчилар билан ґз ваітида µисоб-китоб іилиш;
- ходимларга бериладиган пул мукофотларининг
етарли миідорда бґлиши ва ґз ваітида берилиши;
- банкларнинг депозит базасини мустаµкамлаш
ва кичик инвестицияларни кенгайтириш учун зарур бґлган хусусий бґш маблаІларининг
мавжуд бґлиши;
- олинган кредитлар ва улар бґйича фоизларни
ґз ваітида ва тґлиі іайтариш;
- бюджетга тґловларни ґз ваітида тґлиі
µисоб-китоб іилиш.
Јишлоі хґжалик корхоналарининг молиявий
аµволи ана шундай бґлган таідирдагина, іишлоі хґжалик ишлаб чиіарувчиларини
доимий іувватлаш µаіидагина эмас, балки іишлоі хґжалигини молиялашнинг
бутун бир тизими тґІрисида гапириш мумкин. Шуларга асосланган µолда,
институтимиз талабалари бу муаммолар устида изланиб, ґз Іоя ва фикрларини
билдиришмоіда. Фикримча, бугун институтимизда іилинаётган сайъ-µаракатлар
яіин келажакда ґз мевасини беради.
ўулом УЛУўМУРОДОВ,
Молия-иітисод факультетининг 3-курс талабаси.
МАЛАКАЛИ МУТАХАССИС -
ТАРАЈЈИЁТ МЕЗОНИ
Оиланинг тинчлиги, тотувлиги ва фаровонлиги
кґпинча оилавий бюджетнинг мустаµкамлигига боІлиі бґлади. Давлатнинг
µам фаровонлиги ва салоµияти унинг молиявий іудрати, имкониятлари билан
ґлчанади. Шу маънода бугунги кунда мамлакатимизда олиб борилаётган иітисодий
ислоµотларнинг барчаси битта маісад сари, яъни иітисодий жиµатдан баріарор
ва мустахкам жамиятни барпо этишга іаратилгандир. Мамлакатимизнинг турли
минтаіаларида кичик ва ґрта бизнесни ривожлантириш µамда банклар ва
тадбиркорлар ґртасида мувозанатни ташкил этиш чора-тадбирлари изчиллик
билан олиб борилмоіда. ¤тган 10 йил давомида мамлакатимизда амалга оширилган
ишларнинг кґлами ниµоятда кенглигини бугунги кунда бутун дунё аµли эътироф
этмоіда. Бундай эътирофларни таг замирида ёшларнинг олий ґіув юртларида,
касб-µунар коллежларида таµсил олаётган тенгдошларимизнинг, таълим бераётган
мураббийларимизнинг меµнати, илмий изланишлари турибди. Сиёсий-иітисодий
ислоµотларнинг самарасини биргина бизнинг олий ґіув юртимиз мисолида
кґришимиз µам мумкин.
1991 йилда ¤збекистон Республикаси Президентининг
Фармонига кґра, Тошкент Халі Хґжалиги институтининг молия-кредит ва
µисоб-иітисод факультетлари базасида Тошкент Молия институти ташкил
этилди. Институтда айни пайтда бозор иітисодиёти шароитига мос келадиган
молия, банк, солиі, суІурта, іимматли іоІозлар ва фонд биржаси, инвестицион
лойиµаларни молиялаштириш, бухгалтерия µисоби, аудит, касбий педагогик
тайёргарлик каби таълим йґналишлари бґйича бакалавр ва магистрлар тайёрланмоіда.
Институтда малакали кадрлар тайёрлаш борасида
µукуматимиз томонидан чиіарилган барча іарорларнинг ижроси жадаллик
билан амалга ошириляпти. Шу билан бирга кадрлар тайёрлашнинг кґп босіичли
узлуксиз тизимини таъминловчи модели ишлаб чиіилиб, у ґз ичига молия,
солиі лицейлари, банк коллежи, бакалавриатура, магистратура малака ошириш
институти, аспирантура, докторантура босіичларини іамраб олган. Бешта
факультет "солиі ташкилотлари учун кадрлар тайёрлаш маркази"
ва магистратура бґлими µамда 25 та кафедрада 350 дан ортиі профессор
ґіитувчилар фаолият олиб бормоіда.
Ґозирги кунда институтда дарс сифатини
жаµон талаблари даражасига етказиш борасида чет эл университетлари,
элчихоналари билан µамкорлик ґрнатганмиз. Жумладан, АЈШ, Германия, Англия,
Белгия, Туркия, Япония, Жанубий Корея, Исроил ва ривожланган мамлакатлар
таълим муассасалари, "Фулбраит", "Тинчлик корпуси",
"Таъсис", "Сорос", "ESI" , "ДААД",
"АНПЕКС" ва бошіа дастур ташкилотчилари билан яіин алоіа йґлга
іґйилган.
Бундай кенг имконият биз талабаларга хориждаги
тенгдошларимиз билан ґзаро танишишишимизга, фикр алмашишимизга катта
ёрдам бермоіда.
Бизнинг молия-иітисод факультетимизда яратилган
имкониятларнинг барчаси талабаларнинг яхши билим олишлари учундир. Ґозирги
кунга келиб факультетнинг барча кафедралари іошида талабалар учун іґшимча
ґіув тґгараклари иш олиб бормоіда. Шу билан бирга иітидорли талабалар
учун іґшимча дарс соатлари µам ажратилган. ¤з навбатида талабалар µам
яхши билим олиш билан, изланишлари билан давлатимиз Іамхґрлигига жавоб
іайтармоідалар. Факультетимиз іошидаги ґіув залимиз доимо талабалар
билан гавжум. Дарс жараёни замонавий компьютерлар оріали олиб борилади.
Интернет тармоІидан фойдаланиш имкониятлари мавжуд. Талабаларга ґз мутахассисликларини
мукаммал эгаллашлари учун интилаётган меµрибон мураббийларимиздан миннатдормиз.
Албатта, институтда эгаллаган билимларимизни келажакда µаётга татбиі
этиб, жамиятимизнинг иітисодий салоµиятини кґтаришга ґз µиссамизни іґшамиз.
Юртбошимиз бизга ишонч билдирдилар, биз эса бу ишончни шараф билан оілаб,
Ватанимизнинг содиі, муносиб фарзанди бґлишга µаракат іиламиз.
Иззатилла ТАНГРИЕВ,
"Молия-иітисод" факультетининг
3-курс толиби.
ДАВР БИЛАН ҐАМЈАДАМ
¤збекистон мустаіилликни іґлга киритган
дастлабки кунлариданоі, олдинда турган долзарб вазифа - бу таълим тизимини
тубдан ислоµ іилиб, янги миллий таълим тизимини яратиб, уни µаётга татбиі
этиш эди.
Мамлакатдаги вазиятдан тґІри хулоса іилган
µолда юртбошимиз узлуксиз таълим тизимини µаётга татбиі этишни ёілаб
чиіди. 1997 йилда ¤збек халіининг кґп йиллик орзуси ушалди. Республикамизда
"Таълим тґІрисида" ва "Кадрлар тайёрлаш бґйича Миллий
дастур тґІрисида"ги іонунлар іабул іилинди. Бу іонунлар тарихий,
ижтимоий зарурият асосида вужудга келди. Унинг асосий маісади халіимизнинг
йиллар давомида йиІилган потенциалидан тґІри фойдаланган µолда, уни
янада такомиллаштиришдир.
Бугун ёш авлодга кґрсатилган эътибор -
бу ¤збекистоннинг келажагига кґрсатилган эътибордир. Бугун биз ёшларга
іанчалик Іамхґрлик іилсак, эртага бу Іамхґрлик ґз самарасини беради.
Зеро, боІбон янги экилган кґчатни іай тарзда парвариш іилса, эртага
парваришга іараб кґчат ґз мевасини берди.
"Кадрлар тайёрлаш миллий дастури"
мамлакатимиздаги ижтимоий-сиёсий муµитни янада жадаллаштириб, жамиятда
эркин фикрловчи, комил инсонни тарбиялашда асос бґлиб хизмат іилади.
Шу ґринда таъкидлаш жоизки, µар іандай ислоµотлар камчиликсиз бґлмайди.
Бу камчиликни ваітида бартараф этиш эса "Кадрлар тайёрлаш миллий
дастури"нинг келажак истиіболини белгилаб беради.Кадрлар тайёрлаш
миллий дастури"нинг келажак истиіболини белгилаб беради. Кадрлар
тайёрлаш узоі давом этадиган жараён µисобланиб, у µар биримиздан астойдил,
бетиним, изчил меµнатни талаб іилади.
Кадрлар тайёрлаш миллий дастуридан келиб
чиіиб, бизнинг институтимизда µам иітидорли талабалар билан ишлаш бґлими
іайтадан ташкил этилади. Бу бґлим ґзининг махсус иш режасига эга. Бу
режага мувофиі истеъдодли талабларни миллий іадриятларимиз, салоµиятимиздан
келиб чиіиб, замонавий тестлар ёрдамида танлаб олинади. Танловда Іолиб
чиііан талабалар, профессор-ґіитувчилардан ташкил топган ишчи гуруµ
суµбатидан ґтади. Бу танловлардан муваффаіиятли ґтган талабалар институт
миіёсида иітидорли талаба деб тан олинади.
Шундан сґнг режанинг иккинчи босіичи бошланади.
Бу босіичда талабалар билан ишлайдиган махсус гуруµ тузилиб, уларнинг
келажакда илмий иш олиб бориши учун барча шарт-шароит яратиб берилади.
Ишчи гуруµнинг иш фаолиятини институтимиз ректори шахсан ґзлари назорат
іиладилар.
Бу бґлимнинг маісади билимга чаніоі, билим
олишни ґзининг олий маісади іилиб іґйган иітидорли ёшларни топиш, танлашда
объектив адолатли тизим ва тартиб ґрнатиб, уларга етарли маълумот олишлари
учун барча имкониятларни яратиб беришдир.
Бу борада эса таълим тизими ривожланишнинг
юіори поІонасига чиііан давлатлар тажрибасидан унумли фойдаланиш лозим.
Иітидорли болаларни мактаб давридан аниілаб, уларга эътиборни олийгоµларга
киргунга іадар давом эттириб, узлуксиз тизимни яратиш лозим.
¤збекистонда иітидорли ёшларни тґплаш ва бошини бир жойга бирлаштириш
оріали давлатимизда катта салоµиятга эга бґлган, іудратли кучни вужудга
келтириш мумкин. Бу кучдан эса иітисодий ислоµотларни жадаллаштиришда
самарали фойдаланиш мумкин. Иітидорли талабалар билан ишлашда, айниіса
олийгоµларда катта эътибор іаратиш лозим. Бу талабларни маънавий ва
моддий раІбатлантириб бориш керак. Токи улар жамиятда ґз ґрнига эга
эканлигини µис этишсин. ¤з Іоя ва фикрларини µаётга татбиі этган холда,
мустаіиллигимизни мустаµкамлашга ґз хиссаларини іґшишсин.
Иітидорли талабалар билан ишлаш бґлимлари
іошида "ўоялар банки"ни ташкил этиш, бунга Іояларни келиб
тушишини таъминлаш лозим. Энг соІлом Іояларни республика матбуотларида
чоп эттириб, Іоя эгаларини моддий раІбатлантириш лозим. Келажакда бу
Іояларни µаётга татбиі этишни таъминлаш эса маісадга мувофиі бґлар эди.
Зеро юртбошимиз таъкидлаганидек, Іоясиз, маісадсиз инсондан іґріиш лозим,
бундайлар давлатга µеч іандай наф келтирмайди. Шундай экан, ёшларимизни
эркин фикрлашга, ґз Іоялари устида мустаіил ишлашга ґргатишимиз, шарт-шароит
яратиб беришимиз лозим. Бу ишлар амалга ошгандагина том маънода ният
іилган маісадимизга эришамиз.
Барногул САНАЈУЛОВА,
Тошкент Молия институтининг
"Иітидорли талабалар билан ишлаш бґлими" бошлиІи.
МАЪНАВИЙ БАРКАМОЛЛИК
- ЖАМИЯТ РИВОЖИНИНГ АСОСИЙ ОМИЛИ
Институтимизда ижтимоий-гуманитар кафедралари
томонидан ґіитилаётган фанлар бґйича маърузалар ва амалий машІулотлар,
турли мавзулардаги давра суµбатлари, семинару мулоіотлар, илмий-амалий
анжуманлар, учрашувлар, юртимизнинг тарихий масканларига уюштирилаётган
саёµатлар талаба ёшларда Ватанга муµаббат µиссини тарбиялаш, ґз халіи
тарихини билиш, юксак аµлоіий онгни іарор топтириш, µуіуіий маданият
ва тафаккурни шакллантириш сингари маісадларга іаратилган.
Факультетимизнинг ижтимоий-гуманитар фан
кафедраларини юіори малакали ва ихтисослик билимларига эга бґлган профессор-ґіитувчилар
билан мустаµкамлаш чора-тадбирлари кґрилди. Жумладан: "¤збекистон
тарихи" кафедраси мудири, профессор Јамариддин Усмонов, "Фалсафа"
кафедраси мудири, профессор Нормурод Маматов, "¤збекистонда демократик
жамият іуриш назарияси ва амалиёти" кафедраси мудири, профессор
Назрулла Шодиев шу соµада дарс берувчи профессор-ґіитувчиларнинг педагогик,
илмий услубий фаолиятларини ґрганиб, уларнинг сифат жиµатидан таркибини
мустаµкамлашга астойдил µаракат іилишмоіда.
"Молия-иітисод" факультети профессор-ґіитувчилари
институт ректорининг "Ватан мустаіиллиги-менинг іалбимда"
мавзусидаги энг яхши рефератлар кґрик танловини ґтказиш тґІрисидаги
буйруІи мазмунини талаба ёшлар онгига сингдириш, бу борада іґлга киритилган
тажрибалар µаіида фикр-мулоµазаларни ґрганиш, талабаларнинг эркин фикрлаш
кґникмаларини Ватан ва миллат равнаіи йґлидаги эзгу ишларга йґналтиришаётир.
Кґрик-танлов факультетимизнинг µар бир
академ гуруµида бошланиб, талабаларнинг ґзлари сайлаган µайъат аъзолари
томонидан Іолиблар аниіланади. Факультетимизда 67 та академ гуруµ мавжуд
бґлиб, уларнинг барчасида мураббийлар "мулоіот" соатларини
ґтказишади.
"¤збекистон тарихи" фанидан "Советлар
тузумининг ¤збекистонда юритган іатаІонлик сиёсати ва унинг оіибатлари"
мавзусини 1-курс талабалари Президентимиз ташаббуси ва µомийлиги асосида
ташкил этилган "Шаµидлар хиёбони"да ґтказганлиги ниµоятда
сермазмун бґлди. Унда иштирок этган талабаларимиз халіимизнинг мустаіиллигини
іґлга киритиш йґлида ґз жонларини іурбон іилганлар хотирасини сукут
саілаб эсладилар. Профессор Н.Каримов ґз маърузасида шаµидлар хотирасини
абадийлаштириш борасида амалга оширилаётган ишлар тґІрисида тґхталиб,
республика раµбарияти жойларда іатор тадбирлар ґтказаётгани, шаµидлар
хотирасини абадийлаштириш учун іилинаётган барча ишлар халіимизни бефарі
іолдирмаётгани, шунингдек, ёшларимиз бу ишларни ниµояга етказишда фаоллик
кґрсатиши зарурлигини, шундагина эзгу маісадларимизга тезроі эришишимиз
мумкинлигини алоµида таъкидлагани талабаларимиз іалбида бир умрга муµрланиб
іолади.
Талабалар орасида диний экстремизм ва аіидапарастлик
Іоялари таріалмаслиги учун барча академ гуруµларда А.Азимов ва А.Мґминовнинг
"Диний экстремизм тамойиллари" номли китобини ґрганиш оріали
талабаларда бундай диний экстремистик гуруµларга бґлган іатъий муносабатларни
шакллантирилмоіда.
Факультетимизга іарашли талабалар уйида,
"Ёшлик" талабалар шаµарчаси µокимлиги µамкорлигида "Огоµликка
даъват" мавзусидаги мулоіотда С.Раµимов туман прокурори µозирги
кунда оз бґлса-да фаолият кґрсатаётган диний аіидапарастлик оіимларига
іисіача таъриф бериб, бу оіимларнинг маісад ва вазифалари, келиб чиіиши
тґІрисида гапириб ґтди. Ислом дини тарихи, хусусан экстремистик йґналишдаги
оіимларга изоµ бериб, уларга хайрихоµ бґлаётган юртдошларимиз тґІрисида,
уларнинг маънавий іашшоі, ислом дини тґІрисида умуман етарли маълумотга
эга эмасликлари, кґпчилиги эса алданиб ёки билмасдан бу йґлга кириб
іолаётганликлари, айниіса уларнинг аксарияти ёшлар эканлиги тґІрисида
маълумот берди.
Институтимиздаги "Камолот" ёшлар
ижтимоий µаракатининг бошланІич ташкилоти талабаларнинг чинакам юрт
фидойиси, ґз соµасининг етук билимдони, дунёвий илмларга чаніоі ва ташаббускор
бґлиб етишишида ґзига хос µисса іґшиб келмоіда. Факультетимиз "Маънавият-маърифат"
кенгаши іошида "Эркин фикрлилар","Ижодкор ёшлар",
"Ёш иітисодчилар" номли тґгараклар µам ёшларга катта ёрдам
бермоіда.
Биргина "Эркин фикрлилар" тґгараги
иштирокчиларининг дунёда юз бераётган воіеаларга билдираётган муносабатлари
уларнинг нечоІлик теран фикрли эканини кґрсатмоіда, чунки талабалар
ґз фикрлари, ёзаётган шеърларию µикояларида, маіолалари ва чизаётган
суратларида ґз юртига, элу халіига меµр-муµаббати жґшиб турганлигини,
Ватан учун жон фидо іилишга µам тайёрлигини намоён этишмоіда.
"Молия-иітисод" факультети ёшларининг
шиори: "Мустаіил она- Ватанга лойиі инсон бґлиб яшайлик!"дир.
2001 йил 16 ноябрда Тошкент шаµар Ґокимиятида
Молия институтида таµсил олаётган іизларнинг "Јизлар давраси"
деб номланган катта тадбири бґлиб ґтди. Унда етти иштирокчининг беш
нафари "Молия-иітисод" факультетидан эканлигининг ґзи µам
маънавий-маърифий ишларнинг талаб даражасида ташкил этилганидан далолат
беради. "Јизлар давраси"нинг барча шартларини томошабинлар
кґз ґнгида моµирлик билан бажарган "Солиілар ва солиііа тортиш"
йґналишининг IV-курс талабалари Феруза Мамажонова билан Барногул Санаіулова
Іолиб деб топилди.
Шу йилнинг 19 ноябрида "Баµор"
концерт залида "Бутун жаµон талабалари" кунига баІишлаб "Талабалик
- умр баµори" деб номланган дастурни факультетимизнинг МЛ-88 гуруµи
талабалари Мадинахон Игамбердиева, Дилбархон Мадумарова ва Зафар Бегматовлар
тайёрлашди. ¤зларининг сафларида МС-80 гуруµи талабаси Сайёра АбдуІаниева,
МЈ-86 гуруµи талабаси Феруза Искандарова, ММ-36 гуруµи талабаси Мадина
Алиева каби иккинчи истеъдод соµибларини бирлаштириб, нафаіат ґіишда,
балки санъатнинг іатор соµаларида µам самарали ижод іилаётганлигини
намоён этдилар.
2001 йил 28 сентябрда Давлат ва жамият
іурилиш академияси фаоллар залида намойиш этилган "Хазон бґлган
умр" номли спектакл талабаларимизда катта таассурот іолдирди. Шунингдек,
22 ноябрда "Муіимий" номли театрда саµналаштирилган "Диёнатга
хиёнат" номли спектакл µам ёшларда маънавий дунёіарашни шакллантиришда
ґзининг ижобий натижасини беради.
Факультетимизда амалга оширилаётган маънавий-маърифий
ишларнинг барча іирраларининг ёритилиши имконияти чегараланганлигини
инобатга олиб, µозирги кунда энг масъулиятли µисобланган таълим-тарбия
соµасида замон талабларига мос равишда ґз иш фаолиятимизни олиб бориш,
уни янада такомиллаштириш борасида изланишлар олиб бормоідамиз.
Басриддин КАРИМОВ,
Молия-иітисод факультети деканининг маънавий-маърифий ишлар бґйича муовини.
Мурод ШАРИФХ¤ЖАЕВ, Ёріин АБДУЛЛАЕВ
МЕНЕЖМЕНТ
Менежмент фани бошіариш тґІрисидаги билимлар
мажмуидир. У ижтимоий, иітисодий, социал, µуіуіий, кибернетика ва бошіа
фанлар билан алоіадордир.
Менежмент, даставвал иітисодий назария
билан яіиндан боІлиідир. У иітисодий іонунларни билиб олишга ва уларга
мос равишда бошіариш жараёнида иітисодий методларни іґллаб, µар бир
ходимга ва жамоага таъсир кґрсатишга асосланади. Менежмент макроиітисодиёт,
микроиітисодиёт, статистика, истиіболни белгилаш, меµнат иітисодиёти
кабилар билан чамбарчас боІлиідир.
Менежмент билан юридик фан іуйидаги µолларда
намоён бґлади. Юридик фан бошіарув фаолияти іандай доирада амалга оширилиши
лозимлигини, µуіуіий нормаларни іандай іґллаш µамда хґжалик юритиш жараёнида
бошіарув органлари, раµбарлар ва айрим кишиларнинг меъёрий µужжатлардан,
іонунлардан фойдаланишни белгилаб беради.
Социология, психология ва меµнат физиологияси
бошіарув муаммоларини ишлаб чиіишда жуда катта роль ґйнайди.
Менежмент фани бошіаришнинг умумий іонуниятларини,
бошіарув іарорларини іабул іилиш учун зарур бґлган ахборотларни идрок
іилиш ва іайта ишлаш жараёнларини ґрганувчи кибернетика фани билан узвий
боІлангандир. Кибернетика ютуілари:
- бошіарувдаги ахборот тизимини такомиллаштиришга;
- бошіариш жараёнини компьютерлаштиришга;
- автоматлаштирилган бошіарув тизимини яратишга кенг йґл очиб беради.
Јайд іилинган алоіадор фанларни мукаммал
ґрганиш бошіаришнинг сир-асрорларини чуіур англаш ва уларни самарали
іґллашга имкон беради.
Менежмент назарияларининг эволюцион ривожланиши
Бошіариш назариясининг дастлабки куртаклари
іадим замонларга бориб таіалиб, Ю.Цезар, А.Македонский, Туркистонда
эса ґрта аср даврида Амир Темур µукмронлиги ваітидан бошлаб шакллана
бошлаган. Дастлабки пайтларда у оддий бґлиб, асосан µарбий тавсифга
эга эди.
¤ша давр менежерлари µарбий интизомни ґрнатиш
маісадида одамларни жазо билан іґріитиш, µар іандай буйруі ва фармонларга
сґзсиз итоат этиш каби усулларни іґллаганлар. Бундай бошіарувга меµнат
ресурсларидан фойдаланиш, улардан иложи борича кґпроі іґшимча іиймат
ундиришнинг Іоятда самарали усули, деб іаралган. Амир Темур даврида
марказлашган, интизомли давлатнинг барпо этилганлигига µам Соµибіироннинг
ґз іґл остидагиларни "іґріув билан умид ґртасида ушлаш" бґйича
бошіаргани сабаб бґлган.
Капитализм тузимининг бошланІич даврида тадбиркор - мулк эгаси ишлаб
чиіаришни ґзининг шахсий тажрибасига таяниб бошіарган. XYIII асрнинг
охирларида Англияда бґлган саноат иніилоби бошіарувга бґлган іизиіишни
янада кучайтиради. Бошіарув ходимларини тайёрлашга алоµида эътибор берила
бошланди.
Аммо XIX асрнинг иккинчи ярми ва XX аср
чегарасида техника ва технологиянинг такомиллашуви, ишлаб чиіаришнинг
кескин ґсиши бошіаришни мураккаблаштириб юборади ва уни махсус билимларни
талаб этувчи, фаолиятнинг махсус соµасига айлантирди. Ушбу муаммоларни
µал этиш учун бошіарув соµасидаги тажрибани умумлаштириш ишлаб чиіариш
ва ходимларни бошіаришнинг самарали усулларини излашга олиб келди. Натижада,
бошіарув тґІрисидаги илм, фан вужудга келди.
¤ша даврдан бошлаб то бугунги кунга іадар
бошіарув таълимотида іуйидаги тґртта йґналиш (мактаб) эволюцион тарзда
ривожланган ва ґзининг тегишли µиссасини іґшган.
1.Илмий менежмент 570-632 йиллар - ПайІамбаримиз
Муµаммад Соллаллоµу Алайµи Васаллам:
* Бошіарувнинг диний таълимотга асосланган
назарий принцпини яратди.
* ижтимоий-сиёсий, иітисодий мувофиілаштиришга интилишлар оріали бошіариш
санъатини мукаммал эгаллашга хизмат іилувчи таълимотлар (Јуръони Карим,
µадислар)нинг тизимини яратди.
* ¤з даврининг сиёсий-Іоявий шарт-шароитларини яхши тушунган, халілар
ва элатларни ислом таълимотлари асосида диний, сиёсий, Іоявий жиµатдан
бирлаштириш йґлида ягона - пайІамбар.
* Бошіаришнинг мураккаб, чигал воіеа-µодисаларини, ижтимоий µаётни бирон
іолипга солиш, уни назорат іилиш учун шариат іонунларининг туркумларига
асос солди ва µ.к. 1340-1400 йиллар
- Амир Темур:
* Мамлакатни идора іилиш ва салтантни бошіариш услуби, стратегияси ва
тактикасини жорий іилди.
* XIY-XY асрлар воіеалари ва ижтимоий µаётни ґзида акс эттирган іимматли
асар Темур тузукларини яратди. Мазкур асарда баён этилган бошіариш йґл-йґриілари,
іонун-іоидалари, панд-насиµатлари ¤збекистон мустаіиллигини мустаµкамлаш
йґлида хизмат іилмоіда.
* Кучли давлатни барпо этиш, давлат µокимиятининг іайси ижтимоий тоифаларга
таяниши, мансабдор шахсларни уларнинг сифатларига кґра танлаш ва вазифаларга
тайинлаш борасида амалий жиµатдан мукаммал бґлган таълимотни яратди.
* Буюк давлат арбоби, дунёвий билимларнинг соµиби бґлган Соµибіирон
марказлашган давлатни барпо этиши оріали ґрта асрларда буюк шахслар
етишиб чиіиши учун моддий, сиёсий, Іоявий заминни яратди.
1404-1499 йиллар - УлуІбек Муµаммад ТараІай
* 39 йиллик султонлик даврида:
* Фаннинг жуда кґп соµалари, хусусан математика, фалакиёт, мусиіашунослик,
тарих ва бошіариш илмлари бґйича забардаст олим, маданиятнинг улкан
µомийси сифатида танилди.
* Унинг илмий мероси, у таъсис этган ва раµнамолик іилган Самаріанд
мунажжимлик мактаби, унинг кґп йиллик изланишларининг асосий маµсули
бґлмиш "Зижи жадиди Кґрагоний" ("УлуІбек Кґрагонийнинг
астраномик жадвали") асари билан тарихда изини іолдирди.
1450-1501 йиллар - Алишер Навоий:
* Сиёсий давлатни идора іилиш усуллари, тартиб-іоидалари билан боІлиі
бґлган µилма-хил муаммолари бґйича ґз іарашларига эга бґлган сиёсий
арбоб.
* Давлат ишларини бошіариш, музокаралар олиб бориш, мамлакат тинчлиги
ва ободонлиги учун курашган.
* "Ваіфия", "Ихлосия", "Садди Искандарий",
"Тарихи мулки Ажам" каби асарларида адолатли бошіаришнинг
сир-синоатлари µаіидаги таълимотни яратган.
* Энг оддий сиёсий масалалардан (адолатли шоµни танлаш, тарбиялаш, давлат
назорати каби) то энг мураккаб масалалар саналмиш давлатлараро муносабат,
урушлар масаласи, давлатни идора этишда шоµ, омма ва фаннинг роли каби
масалаларни амалиётга тадбиі іилган.
1490-1530 йиллар - Заµириддин Муµаммад Бобур:
* Буюк Бобурийлар салтанатини тузиб, ґзаро урушлар, майда хонликларга
барµам берди, марказлашган давлат бошіарувига асос солди.
* Машµур "Бобурнома" асарини яратди. У ґз асарида бошіаришга
оид бґлган принцплар, хусусан одиллик ва тадбиркорлик, жасурлик ва моµирлик,
истеъдод ва маърифат масалаларини ёритди.
* Бобурийлар (Жаµонгиршоµ) томонидан давлатни идора іилишнинг 12 моддадан
иборат дастури яратилган.
* Бобурийлар томонидан маъмурий бошіарув соµасини ислоµ этиш, хазина
масалалари борасида - куррурия (вилоят ва туман µокимлари) деб аталадиган
µукумат амалдорлиги мансаби жорий этилди ва µ.к.
(1885-1920) - Ф.Тейлор, Г.Эмерсон ва бошіалар:
* Вазифани бажаришнинг маібул усулларини топиш маісадида илмий таµлилни
іґллаш.
* Вазифани бажарувчи энг маібул ходимни танлаш ва унинг ґіитилишини
таъминлаш.
* Вазифани самарали бажарилишини таъминловчи ходимларни зарур ресурслар
билан таъминлаш.
* Юіори меµнат унумдорлигини таъминлаш маісадида ходимларни мунтазам
раІбатлантириб туриш.
2.Мумтоз ёки маъмурий менежмент (1920-1950)
- А.Файол, М.Вебер ва бошіалар
* Бошіарув принципларини ривожлантириш.
* Бошіарув функцияларини баён этиш.
* Ташкилотни ялпи бошіаришда системали ёндашувни асослаш.
3."Инсон муносабатлари" мактаби
(1950 йилдан µозиргача) - Э.Мэйо, Р.Лайкерт ва бошіалар:
* Меµнат унумдорлигини ошириш маісадида
ґзаро муносабатлардан іониіиш µосил іилувчи усулларни іґллаш.
* Компаниянинг сиёсати ва истиіболини ходимларнинг хулі-атворига асосланган
µолда ташкил этиш.
4.Миідорий, тизимли ёки замонавий менежмент
(1950 йилдан µозиргача) - Г.Саймон, П.Дурукер, Э.Дейл ва бошіалар:
* Мураккаб бошіарув муаммоларини чуіурроі
тушуниш маісадида турли моделларни ишлаб чиіиш ва іґллаш.
* Мураккаб вазиятларнинг ечими бґйича бошіарув ходимларига ёрдам берувчи
миідорий усулларни ишлаб чиіиш.
2002 йил - Јарияларни
іадрлаш йили
СЕРМАЗМУН
УМР СОҐИБИ
Инсонга умр бир маротаба берилади. Мана
шу лаµзалик умрни кимлардир µалолу-поклик ва савоб билан ґтказсалар,
кимлардир тубанлик ва іаллоблик билан ґтказади. Шунинг учун µам µаётда
одамлардан яхши ва ёмон деган икки хил ном іолади. Яхши одам µамиша
эл эътиборида бґлади ва кґплар унга эргашади.
Айни ґйнаб-куладиган даври II-жаµон урушига
тґІри келиб, бошидан не-не синоатларни ґтказган, аммо µаётда ґз ґрнини
топа олган, µозирда 75 ёшни іаршилаб, фарзандлари, неваралари, маµалла-кґй
ардоІида іарилик гаштини сураётган Муродхґжа Ортиіхґжа ґІли бугун таµририятимиз
меµмони.
Мен Муродхґжа ота билан учрашишдан олдин,
у кишини іадди бир оз букик, юзлари анчайин ажин, соіолли бир киши бґлса
керак деб тасаввур іилган эдим. Јаршимда кґринишидан 60 ёшлардаги іомати
тик, гавдаси пишиі, іарашлари теран, салобатли одамни кґрганимда эса
лол іолдим.
- Муродхґжа ака, сир бґлмаса айтсангиз,
ґз тенгіурларингизга нисбатан анча тетик ва баіувватлигингиз сабаби
нимада? Баъзи йигитлар 40 ёшга етмаёі ичкилик ёки кашандалик ёки танбаллик
сабабми, яримжон бґлиб іоладилар. Сиз ґз танангиз баіувватлигини іандай
асраб іолгансиз?
- Менимча бунга µар ваіт жисмоний µаракатда
бґлганлигим, µозир µам кексалигимга іарамай спорт билан мунтазам шуІулланаётганлигим
сабабдир. Спортни яхши кґраман, БешёІочдаги Иван Франко номли Республика
физкультура ва спорт соІломлаштириш диспансерига іатнайман. У ерда µар
куни бир ваітда югуриш, сузиш билан ґз танамни чиниітираман, бундан
µам руµим тетиклашади, µам танам яйрайди. Одамга биринчи ґринда соІлик
керак, соІлом одамнинг ишиям унумли бґлади.
- Сиз пиру-бадавлат отахонсиз. Шу ёшга
іадар іанчадан-іанча яхши-ёмон кунларни бошдан ґтказгансиз. ¤з µаёт
йґлингиз µаіида гапириб берсангиз.
- Мен Шайхонтоµур даµасида туІилганман.
Ота-онам оддий меµнаткаш одамлар бґлиб, бир умр µалолу-пок яшаб ґтдилар.
Биз фарзандлар µам улар берган яхши тарбия туфайли µаётда ґз ґрнимизга
эга бґлдик. Мен 8-синфда ґіиётган пайтим II-жаµон уруши бошланиб іолди.
Турмуш ниµоятда оІирлашиб іолгани боис ґіишни ташлашга мажбур бґлиб,
Тошкент тґіимачилик комбинатига мойловчи бґлиб ишга кирдим. Кейинроі
эса, µовлимизга яіин жойлашган Авиация заводига ґтиб ишладим. Катта
ґІил бґлганим учун зиммамда масъулият µис этиб, оиламга ёрдам бериш,
укаларимни боіиш учун сменадан бґш ваітларим нон заводига, касалхоналарга
арава-арава ґтин, кґмир ташир, бунинг эвазига эса бир буханка нон олардим.
Ґозиргидай эсимда, онам раµматли мен олиб келган буханкани µаммага ушатиб
берарди-да, ґзи дастурхонда іолган урвоіни іоіиб ер эди. "Жаннат
оналар оёІи остидадир" деган гап бежиз айтилмаган, асли!
Уруш тугагач мактабда іолиб кетган ґіишимни
давом эттирдим, шу билан бирга бир йиллик савдо мактабини µам битирдим.
Магазинда сотувчи бґлиб ишлаб юрган кезларим, яъни 1947 йилда армия
сафига чаіирилдим. У ерда 5 йил хизмат іилиб, оддий аскарликдан радиостанция
бошлиІи вазифасигача кґтарилдим. Армияда янада чиниіиб, паст-баландни
тушуниб, µаіиіий эр йигит бґлиб шаклландим. Хизматни тугатиб іайтгач,
"¤бекбирлашувга" ишга кирдим. Савдо соµасида ишлашга ґта іизиііонлигим
туфайли жон-дилдан меµнат іилардим.
- Омад кулиб боіишида, келгусидаги иш ривожида
меµнатсеварлик, талабчанлик катта рол ґйнайди, шундайми?
- Албатта, омад ґзидан-ґзи келавермайди.
Оллоµ бандасига оёі-іґлни, кґз нурини, онгни бекорга берганми. Одам
ґзига ёшлигиданоі замин яратиши керак. Бошлиіларим мени ишчан ва µаракатчан
йигит, деб маіташар эди. Шунинг учунми, улар мени Москвадаги "Центросоюз"
олий кооператив мактабига ґіишга юборишди. Ваітдан фойдаланиб, бу ерда
ґіиш билан бирга Иттифоі савдо институтига µам ґіишга кирдим.
- Ишингиз билан боІлиі іандай воіеалар
эсингизда іолган?
- ¤зим Тошкентлик бґлсамда, касбим таіозоси
билан 7 йил Сурхондарё вилояти савдо ташкилотида раµбар бґлиб ишлаганман.
Бу ґлканинг табиати, одамшиванда халіи, уларнинг шеваси µали-µамон ёдимда.
У ерда ґтган кунларимни мамнуният билан эслайман. 1966 йил Тошкентда
рґй берган зилзила ва ґша дамлардаги оІир кунлар юракка іаттиі муµрланиб
іолган. Мен у ваітда Тошкент шаµар савдо бош бошіармаси раµбари эдим.
Кечасию кундузи тинимсиз ишлардик, Тошкентни тез фурсатда янгича услубда
тиклаш зарур эди. Мен ярмаркалар, дґконлар іурилишига бошчилик іилдим.
Ґар бир іилган ишимизни виждонан, оіилона бажарардик, она шаµримизнинг
кґрки-жамоли очилгани сайин бизнинг µам дилимиз равшан тортар эди.
- Сиз жуда катта лавозимларда ишлаган одамсиз.
Мана шу лавозимларингиз даврида кґпгина катта іурилишларга бош бґлган
экансиз...
- Шаµримиздаги "Халілар дґстлиги саройи",
"Чорсу" меµмонхонаси, "Цирк" биноси, "Кґкрак
касалликлар хирургияси" биноси каби улкан иншоотлар іурилишида
менинг µам µиссам борлигидан фахрланаман.
- Юрт равнаіи, эл хизмати йґлида 54 йил меµнат іилиб, нафаіага чиіибсиз.
60 йил, бу оз муддат эмас. Сиз µам халол меµнат іилдингиз, µам жамиятимизга
тарбияли, ґіимишли фарзандларингизни етказиб бердингиз. Оилангиз µаіида
гапириб беринг.
- Аввало барча ютуіларим учун раµматли турмуш ґртоІимдан миннатдорман.
Рафиіам Муаззамхон билан 43 йил иноі ва аµил яшадик, 5 фарзандни тарбиялаб,
вояга етказдик. У оіила аёл эди. Фарзандларимиз тарбиясига бефарі эмас
эди, µар дам яхши насиµатларини бериб катта іилган. Бемаврид ґлим уни
биздан жуда эрта олиб кетди. Уйимиз, µовлимиз у билан тґлиб турар, µозир
µам унинг хаёли билан яшаймиз. Болаларим, худога шукур, бари ґіимишли.
Катта іизим Муµаббатхон олий маълумотли акушер-гинеколог, шаµримиздаги
6-туІруіхонада ишлайди. Фотима-Зуµра іизларим µам шифокорлик касбини
танлашган, ТошМини іизил дипломга битиришган. ЁлІизгина ґІлим Бахтиёрхґжа
табиатан жуда оІир, вазмин. У Тошкент Давлат автомобил йґллари институтини
битирган, Јибрай нефт базасининг жамІарма бґлимида ишлайди. Унинг турмуш
ґртоІи - уйимизнинг бекаси, аілли, камтарин келиним Дилоромхон олий
маълумотли стоматологдир. ОёІи чаііон, келди-кетдиларга парвона, иссиі-совуІимиздан
доим хабардор. Кенжа іизим Наргизахон Тошкент Давлат педагогика университетининг
"Мактабгача тарбия" бґлимини аъло баµоларга тамомлаган. Болалар
боІчасида тарбиячи бґлиб ишлайди. Куёвларимнинг бариси мен учун ґІил.
Уларни µурмат іиламан, чунки µар бири яхши фазилатларга эга, ґіимишли,
оіил инсонлар. Невараларим бири-биридан ширин. Уларнинг µам ґіимишли
ва одобли бґлишлари учун ота-оналари биздан олган таълим-тарбияни беришмоіда.
Болаларимдан миннатдорман, улардан кґнглим тґі.
- Маълумки "Ґувайдо" маµалласи Тошкент шаµрининг кґзга кґринган
маµаллаларидан биридир. Сиз шу маµалланинг маслаµатгґйисиз. Сиздан турли
масалалар бґйича маслаµат сґраб келувчиларга іандай іарайсиз?
- Эскидан: маµалланг - ота-онанг, деган гап бор. Биз ґзбекларнинг яхши
жиµатларимиздан бири µам маµаллада яхлит уюшганлигимиздир. Яхши-ёмон
кунларни, тґй-маъракаларни маµалла-кґй µар доим бирга ґтказамиз. Олдимга
маслаµат сґраб ёки бирон-бир иш билан келувчиларни µар доим очиі чеµра
билан іаршилайман, уларга іґлимдан келганича ёрдам беришга, тґІри маслаµат
билан йґлга солишга µаракат іиламан, ахир инсон-инсонга ёрдам бермоІи,
адашганга тґІри йґл кґрсатмоІи энг яхши инсоний бурч-ку.
Дабдабабозлик, ортиіча сарф-харажатлар билан тґй ва маъракаларни ґтказишга
маµалламизда аллаіачонлар чек іґйилган. Бу борада Президентимиз чиіарган
фармонлар ґз ижобатини топмоіда. Биттаси олдимга маслаµатга келиб, онасининг
маъракасини фалонча гуруч дамлаб ґтказмоічи эканлигини айтди. Мен унга
эртанги кунини µам ґйлаши кераклигини, маърака учун бунчалик кґп сарф
іилмаслигини, бировдан іарз олмай, ихчамгина іилиб ґтказишини маслаµат
бердим. Ґозирги бозор иітисодиёти шароитида одамларимизнинг олди-оріасига
іараб иш тутишларини, ким ґзарга, кґр-кґрона дабдабага берилмай, камсуіум,
камхарж бґлишларини истар эдим, ана шундагина оилада иітисодий баркамоллик,
тґла-тґкислик µукм суради.
Суµбатдош: Роµат ЈУРБОНОВА.